Page 540 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Машиниста је долазио док нисам био овде, нисам га још видео - рече не гледајући у њу.

Он сиђе доле, али још не беше изишао из кабинета, кад чу познате женине кораке како
несмотрено брзо иду к њему.

- Шта хоћеш? - рече јој он суво. - Ми смо у послу.
- Извините - обрати се она машинисти Немцу - имам да кажем неколико речи мужу.

Немац хтеде да изиђе, али му Љевин рече:

- Не узнемиравајте се.

- Воз иде у три сата? - упита Немац. - Да не задоцним.
Љевин му не одговори, и изиђе са женом.

- Ну, шта имате да ми кажете? - проговори француски.

Није јој гледао у лице и није хтео да види да она, у њеном стању, дрхти целим лицем и
има жалостан, потиштен изглед.
- Ја... ја хоћу да кажем да се овако не може живети, да је то мучење... - рече она.

- Послуга је ту, у бифеу - рече Љевин срдито - не правите сцене.

- Онда хајдемо овамо!

Били су у соби кроз коју се пролазило. Кити хтеде да уђе у суседну собу, али тамо је
Енглескиња радила с Тањом.

- Хајдемо у врт!
У врту наиђоше на сељака који је чистио стазе. Не мислећи да сељак види њено уплакано
и његово узбуђено лице, не мислећи да имају изглед људи који беже од некакве несреће,

брзим корацима су ишли даље осећајући да треба да се изјасне и разувере једно друго, да се
осете сами и тиме избаве од мука које су обоје осећали.

- Овако се не може живети! Ово је мучење!
Ја патим, ти патиш. Зашто? - рече она кад најзад дођоше до усамљене клупице у углу
липове алеје.

- Реци ми само једно: је ли било у његовом тону нечега непријатног, нечистог,
понижавајуће страшног? - говорио је он и стао пред њу у тачно оном положају, с песницама
на грудима, као што је стајао пред њом оне ноћи.

- Било је - рече она дршћућим гласом. - Али, Костја, зар ти не видиш да ја нисам крива? Ја
сам још јутрос хтела да узмем тон, али ови људи... Зашто је он дошао? - Како смо били
срећни! - говорила је она гушећи се од јецања које је тресло цело њено пуно тело.

Вртлар је с чуђењем гледао: иако их нико није гонио, ни од чега нису имали да беже, и
ништа нарочито радосно нису могли наћи на клупици - вртлар је видео да су се враћали
натраг, поред њега, мирних и сјајних лица.