Page 537 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

заплака.

-- Очисти онда дивљач - рече дрхтавим гласом Филипу, старајући се да не гледа у Васењку
- и пристави коприву. А за мене потражи дотле макар мало млека.
Доцније, кад се напио млека, беше му криво што је показао зловољу према страном

човеку, и поче се смејати својој озлојеђености због глади.
Пред вече још једном изиђоше у лов, те и Весловски уби неколико комада, па се ноћу

вратише кући.
Повратак је био исто тако весео као и одлазак. Весловски је час певао, час се са
задовољством сећао своје посете сељацима који га почастише ракијом говорећи му »не
вређај«; час својих ноћних посета с лешницима и сељанчицом, и са сељаком који га је питао

је ли ожењен, па кад је сазнао да није, рекао му: »А ти не пиљи у туђе жене, него се старај да
стечеш своју.« Ове су речи биле особито смешне Весловском.

- Уопште, ја сам страшно задовољан нашим путем. А ви, Љевине?
- Ја сам врло задовољан - искрено је говорио Љевин, коме је било особито мило не само
што не осећа ону мржњу коју је осећао према Васењки Весловском код куће, него, напротив,

што према њему осећа најлепше пријатељско расположење.