Page 510 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

рећи.

Требало је објаснити се, сад или никад; то је осећао и Сергије Иванович. Све је на
Варењки показивало болно ишчекивање: поглед, руменило, оборене њене очи. Сергије
Иванович видео је то, и беше му жао. Он је чак осећао да би је увредио ако јој сад ништа не
би казао. Брзо је у памети понављао све разлоге у корист своје одлуке, Понављао је себи и
речи којима је хтео да запроси њену руку, али, уместо тих речи, по некој случајности, он
одједном запита:

- Каква је разлика између беле печурке и брезовке?

Варењкине усне дрхтале су од узбуђења кад је одговорила.
- У клобуку готово нема разлике, само у дршци.

И чим ове речи беху изговорене, обоје разумеше да је ствар свршена, да оно што је
требало рећи неће бити речено; и њихово узбуђење, које пре тога беше дошло до највишег

степена, поче да се стишава.
- Брезовка, њена дршка подсећа на два дана необријану браду црномањаста човека - рече
већ спокојно Сергије Иванович.

- Да, истина је - одговори Варењка смешећи се, и правац њихове шетње нехотице се
промени. Почеше се приближавати деци. Варењку је и болело, и беше је срамота, али у исто

време осећала је олакшање.
Кад се вратио кући, и почео да пребира међу разлозима и доказима, Сергије Иванович
нађе да није мислио правилно. Он није могао изневерити своју успомену на Marie.

- Лакше, децо, лакше! - скоро срдито повика Љевин и стаде пред жену да је заштити кад
гомила деце са узвиком радости полете њима у сусрет.

За децом изиђоше из шуме Сергије Иванович и Варењка. Кити није морала ништа питати
Варењку: по спокојним и унеколико посрамљеним изразима њихових лица разумела је да се
њени планови нису остварили.

- Дакле? - упита је муж при повратку кући.

- Није било петље - рече Кити, и подсети на оца свог и својим осмејком и начином
говора, што је Љевин почесто и са задовољством запажао на њој.
- Како није било петље?

- Ево како - рече она, узе руку мужа, принесе је устима, и такну је са стиснутим уснама. -
Као што се владици љуби рука.

- А у кога није било петље? - рече Љевин смејући се.

- У обојима. Треба овако...

- Сељаци иду...
- Нису видели.