Page 511 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

VI

Док су деца пила чај, одрасли су седели на балкону и разговарали тако као да се ништа
није до годило, мада су сви, а особито Сергије Иванович и Варењка врло добро знали да се
догодио, премда негативан, али врло значајан догађај. Обадвоје су се подједнако осећали; као
кад ученик после неуспешног испита остане да понавља разред или на свагда буде искључен
из школе. Сви присутни, осећајући такође да се нешто догодило, говорили су живахно о

далеким предметима. Љевин и Кити осећали су се овог вечера особито срећни и заљубљени.
И баш то, што су они били срећни у својој љубави, садржавало је у себи непријатан
наговештај на оне који су то хтели бити али нису могли - и беше им зазорно.

- Упамтите што вам кажем, Aleksandre неће доћи - рече стара кнегиња.
То вече очекивали су са станице Степана Аркадијевича, а стари кнез писао је да ће можда

и он доћи.
- И знам због чега - настави кнегиња: - он каже да младенце треба у прво време остављаш
саме.

- Па тата нас и јесте оставно. Ми га никако не виђамо - рече Кити. - А какви смо ми
младенди? Ми смо већ тако стари.

- Тек, ако он не дође, и ја се праштам с вама децо - рече с тужним уздахом кнегиња.

- Шта вам је, мама! - нападоше је обе кћери.
- Помисли, како је њему? Ето сад...

И одједном, сасвим неочекивано, глас старе кнегиње задрхта. Кћери ућуташе и згледише
се. »Maman увек нађе нешто жалосно«, рекоше оне тим погледом. Нису знале да је кнегиња,
ма како добро јој било код кћери, ма како потребном се осећала овде, да је њој веома жао и

себе и мужа откад удадоше последњу кћер, љубимицу, и откад породично гнездо опусте.
- Шта је Агафја Михаиловна? - упита одједном Кити Агафју Михаиловну која застаде са

тајанственим изгледом и значајним лицем.
- Због вечере.

- Е, врло добро - рече Доли - ти иди и наређуј, а ја ћу са Гришом поновити његову лекцију.
Он данас ништа није радио.

- То је лекција мени! Идем ја, Доли, - скочивши рече Љевин.

Гриша, који је већ ступио у гимназију, имао је преко лета да понавља лекције. Дарја
Александровна још је у Москви поред сина учила латински језик; дошавши к Љевинима,
поставила је себи као правило да макар једанпут дневно понавља с њим најтеже лекције из
аритметике и латинског језика. Љевин се понудио да је замењује; али мати, чувши једанпут