Page 513 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

како га представи Степан Аркадијевич.

Нимало збуњен разочарањем које је произвео заменивши собом старога кнеза, Весловски
се весело поздрави с Љевином, спомену раније познанство, и дижући у кола Гришу, пренесе
га преко птичара којег је повео Степан Аркадијевич.

Љевин не седе у кола, већ пође иза њих. Беше му мало криво што није дошао стари кнез,
кога је он све више волео што га је више познавао, а и зато што је дошао овај Васењка
Весловски, потпуно стран и излишан човек. Он му се учини још више стран и излишан када,
пришавши улазу где се беше искупила сва живахна гомила одраслих и деце, спази како
Васењка Весловски са особито љубазним и галантним изразом љуби руку Кити.

- Ми, ваша жена и ја смо cousins, [170] и стари познаници - рече Васењка Весловски
стежући опет врло јако руку Љевину.

- Како стоји, има ли дивљачи? - обрати се Љевину Степан Аркадијевич једва стижући да
се са свима поздрави. - Он и ја имамо најопасније намере. Како, maman од онда нисте били у
Москви? Тања, ево теби. Нађи, молим те, у колима позади - говорио је на све стране. - Како
си се ти освежила, Дољењка, - говорио је жени још једанпут јој љубећи руку, задржавајући је
у својој и тапшући је озго другом.

Љевин, који је пре једног минута још био највеселије расположен, гледаше сад мрачно у
све и ништа му се од свега не свиђаше.

»Кога ли је јуче љубио тим уснама?« мислио је посматрајући нежност Степана
Аркадијевича према жени. И погледа у Доли, па му се и она не допаде.

»Она не верује у његову љубав. Чему ли се онда тако радује? Одвратно!« мислио је
Љевин.

Погледа у кнегињу која му пре једног минута беше тако симпатична, и не допаде му се
начин којим је као у својој кући поздравила овог Васењку са његовим тракама.
Штавише, и Сергије Иванович, који такође изиђе пред кућу, учини му се непријатан због
претворног пријатељства којим је дочекао Степана Аркадијевича, док је међутим Љевин

знао да његов брат не воли и не поштује Облонског.

И сама Варењка му беше непријатна, кад се са својим изгледом sainte nitouche [171]
упознавала с тим господином, а међутим мислила само о томе како ће се удати.

А најнепријатнија му је била Кити кад подлеже веселом тону којим је овај господин
гледао на свој долазак у село тако као да је то празник и за њега и за све; а нарочито је
Љевину жена била непријатна због осмејка којим је одговарала на његове осмејке.

Разговарајући шумно, сви уђоше у кућу; али чим поседаше, Љевин се окрете и изиђе.

Кити виде да нешто има код мужа. Хтеде се користити тренутком и поразговарати с њиме
насамо, али он похита да оде од ње рекавши да мора у канцеларију. Одавно му послови
газдинства нису били тако важни као данас. »Њима тамо увек је празник - мислио је он - а
овде су непразничне ствари које не чекају, и без којих се не може живети.«