Page 465 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXIV

Честитање се свршило. Сретајући се при одласку, људи су разговарали о последњим
дневним новостима, одликовањима и премештајима знатних чиновника.

- Да је некако грофицу Марију Борисовну - у војно министарство, а за начелника штаба
кнегињу Ватковску - говорио је седи старчић у мундиру златом извезеном обраћајући се
високој лепотици, дворској дами, која се распитивала о премештајима.

- А мене за ађутанта - одговори дворска дама смешећи се.
- За вас већ има постављење. Ви ћете у духовно надлештво. А за помоћника добијате

Карењина.
- Добар дан, кнеже! - рече старчић стежући руку познанику који му приђе.

- Шта сте о Карењину говорили? - рече кнез.

- Он и Путјатов добили су Александра Невског.
- Ја сам мислио да га он већ има.

- Не. Погледајте га само - рече старчић показајући извезеним шеширом на Карењина у
дворском мундиру, са новом црвеном лентом преко рамена, где стоји на вратима дворане са
једним упливним чланом државног савета. - Срећан и задовољан као нов грош! - додаде он

заустављајући се да би се руковао са лепим и атлетски развијеним коморником.
- Не, остарео је - рече коморник.

- Од брига. Непрестано саставља пројекте. И неће оставити оног тамо јадника док му не
изложи све тачку по тачку.

- Како остарео? Il fait des passions. [157] Ја мислим да је грофица Лидија Ивановна

љубоморна на његову жену.
- Шта! Молим да о грофици Лидији Ивановној не говорите ништа рђаво.

- Па зар је то рђаво, што је заљубљена у Карењина?

- Да ли је истина да је Карењина овде?

- То јест, не овде, у двору, него у Петрограду. Ја сам је јуче видео са Вронским, bras dessus,
bras dessous [158] на Морској улици.

- C’est un homme qui n’a pas [159] ... - поче коморник, али застаде, клањајући се и
пропуштајући особу на царске породице, која у тај мах пролазаше.

Тако су без престанка говорили о Алексију Александровичу осуђујући га и исмевајући га,
док је он, пресекавши пут ухваћеном саветнику, излагао му тачку по тачку свој финансијски