Page 436 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

од себе болесно место, али кад се прибрао, осетио је да је то болесно место он сам. Требало
је помоћи болесноме месту да претрпи, и он се постарао да то уради.

Помирили су се. Она, увидевши своју кривицу, али не признавајући је, постаде нежнија
према њему, и они осетише нову удвојену срећу љубави. Али то није могло спречити да се
сукоби не понављају, и врло често, из најнезнатнијих и сасвим неочекиваних разлога. Сукоби
су се дешавали често и због тога што они још нису знали шта је за кога значајно; а и због тога
што су у прво време обоје често били рђаво расположени. Кад је једно било добро а друго
рђаво расположено, онда се мир није нарушавао; али кад су обоје били рђаво расположени,

сукоби су проистицали из узрока сасвим неразумљивих, због сићушности, тако да се доцније
никако нису могли ни сетити због чега су се управо свађали. Додуше, кад су обоје били лепо
расположени, радост њихова од живота удвостручавала се. Ипак, то прво време било је за
њих тешко време.

За све прво време осећала се особито затегнутост, као неко трзање и с једне и с друге
стране онога ланца којим су били спојени. Уопште, медени месец, то јест, месец после
свадбе, од којега је Љевин, по предању, очекивао тако много, не само да није био меден, него
је у њиховој успомени стао као најтеже и пуно унижења доба њихова живота. Обоје су
гледали да из својих успомена избришу све наказне и постидне околности тог нездравог

времена кад су обоје тако ретко били природни, тако ретко били оно што су у ствари.
Тек у трећем месецу брачног живота, после њиховог повратка из Москве, куда су ишли на

месец дана, живот њихов постаде боље уравнат.