Page 439 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

никад. Не, овако се не може, треба почети. Разуме се, она није крива. Нема се за шта корети.
Ја сам морао бити чвршћи, и обградити своју мушку независност. Овако, могу се и сам на то
навикнути, па и њу научити... Разуме се, она није крива«, говорио је у себи.

Али незадовољном човеку је тешко не покарати некога, и баш онога који му је најближи
за оно чиме је он незадовољан. И Љевину је нејасно ишло по глави: она сама није крива (она
није могла бити низашта крива), него је криво њено васпитање, одвећ површно и фриволно;
(»она будала Чарски: ја знам да је она хтела, али није умела да га заустави.«) »Да, осим

интересовања за кућу (тога има у ње), осим тоалете и осим broderie anglaise, она нема
озбиљних интересовања. Ни интересовање за мој посао, ни за газдинство, за сељаке, ни за
музику, у којој је доста јака, ни за читање. Она ништа не ради, и сасвим је задовољна.«
Љевин је то у души осуђивао; а још није поимао да се она баш спрема за период рада који за
њу мора наступити, кад ће истовремено бити и жена свога мужа, и домаћица у кући, и кад ће
носити, хранити и васпитавати децу. Он није поимао да она то зна чулом, и спремајући се за

тај страшни посао не укорава себе за тренутке безбрижности и љубавне среће којима се сада
весело користи док свија своје будуће гнездо.