Page 437 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XV

Тек су се вратили из Москве, и радовали се опет својој осамљености. Он је седео у
кабинету за столом за писање и писао. Она, у загаситољубичастој хаљини коју је носила
првих дана после венчања, и која је била особито по вољи Љевину, седела је на дивану који

је стајао у кабинету његовог деде и оца, и радила broderie anglaise. [150]

Он је мислио и писао, и оцећао се непрестано радостан због њеног присуства. Његово
занимање: и газдинством, и књигом у којој су имали бити изложени основи новог
газдинства, није било напуштено; али, као што су му се раније те мисли и та занимања
чинили мали и незнатни у поређењу с мраком који је покривао цео живот, тако су му се и сад
чинили мали и незнатни у поређењу с предстојећим животом обасјаним јаком светлошћу
среће. Он је даље радио свој посао, али је осећао да је тежиште његове пажње пренето на

нешто друго, и да он услед тога сасвим друкчије, и јасније гледа на ствар. Раније, овај је
посао био за њега спас од живота. Пређе је осећао да би без тога посла његов живот био
одвећ суморан. Сад му је пак ово занимање било преко потребно да му живот не би био одвећ
једнолико светао. Лативши се опет својих хартија, прочитавши оно што је било написано, он
са задовољством нађе да заиста вреди да се човек тиме бави. Многе пређашње мисли
учинише му се излишне и претеране; а многе празнине постадоше му јасне кад у памети
обнови целу ствар. Сад је писао нову главу: о узроцима неуносног стања земљорадње у

Русији. Доказивао је да сиромаштво Русије долази не само од неправилне поделе земље и
погрешног правца, него да је томе у последње време придонела неправилно накалемљена
спољна цивилизација, особито саобраћајна средства, железнице, које су за собом повукле
централизацију по варошима, развиће раскоши, а услед тога, на штету земљорадње, развитак
фабричне индустрије, кредита, и његовог пратиоца - игре на берзи. Њему се чинило да при
нормалном развитку богатства у држави све те појаве настају тек онда кад је у земљорадњу

већ уложен знатан рад, кад је она постављена под правилне, или бар одређене погодбе; да
богатство једне земље мора расти равномерно, нарочито тако да друге гране богатства не
претекну земљорадњу; да према извесном стању земљорадње морају стајати и одговарајућа
саобраћајна средства; и да су железнице, при нашем неправилном искоришћавању земље,
изазване не економском већ политичком потребом, дошле пре времена, и уместо да помогну
земљорадњи, што се од њих очекивало, оне су, престижући је изазвавши развиће индустрије и
кредита, зауставиле земљорадњу; и, према томе, као год што би једнострано и превремено

развиће једног органа у животиње сметало њеном општем развићу, тако исто и у општем
развићу богатства Русије, кредит, саобраћајна средства, појачавање фабричке делатности,
што је у Европи без сумње неопходно, јер одговара времену, код нас је направило само штету,
потиснуло главно питање о уређењу земљорадње.

Док је Љевин писао своје ствари, Кити је мислила: како је њен муж био неприродно