Page 434 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XIV

Љевин је већ три месеца ожењен. Он је био срећан, али не онако како је очекивао. На
сваком кораку наилазио је на разочарања у пређашњим сањаријама, и на нове неочекиване
дражи. Он је био срећан, али ступив у породични живот видео је на сваком кораку да то није
оно што је замишљао. На сваком је кораку осећао што би осетио човек који, гледајући, ужива
и наслађује се гипким, срећним кретањем чунића по језеру, и после тога сам седа у тај чунић,

Види он тада да није доста само седети право не љуљајући се, него треба, не заборављајући
се ни за тренутак, пазити на правац пловидбе, треба знати да је под ногама вода и да треба
веслати, да је то болно за руке које нису навикле, да је на све то лако гледати, али радити то,
мада је врло пријатно, ипак је врло тешко.

Као нежењен човек, Љевин је посматрао брачни живот других људи, њихове ситне бриге,
свађе, љубомору, и само се презриво у души осмејкивао. У његовом будућем брачном животу
не само да неће моћи бити, по његовом уверењу, ничег томе сличног, него ће и сви спољни
облици, чинило му се, морати бити у свему сасвим различити од оних у животу других људи.
И одједном, уместо свега тога, његов живот са женом не само да се није саздао нарочито, већ

се, напротив, сав сложио из најнезнатнијих ситница које је он раније тако презирао, али које
су сад, преко његове воље, добиле необичан и непобитан значај. Видео је Љевин да уређење
свих тих ситница ни близу није тако лако како му се раније чинило. Иако је Љевин сматрао
да има најтачније појмове о породичном животу, он, као сви мушкарци, и нехотице је
замишљао породични живот само као уживање љубави којој ништа не треба да смета, и од
које не треба човека да одвраћају ситне бриге. По његовом схватању, он је имао да ради свој
посао и да се одмара у срећи своје љубави. Она, имала је бити само вољена, и ништа више.

Али он је, као и сви мушкарци, заборављао да и она мора радити. И чудио се како поетична,
дивна Кити може, не само првих недеља, него и првих дана породичног живота, да мисли и
да се стара о застирачима, намештају, о душецима за госте, о служавнику, о ручку, о кувару,
итд. Још као младожењу, зачудила га је она одређеност којом се она одрекла путовања у
иностранство и одлучила да иде на село, као да је знала за нешто што је било потребно,
дакле поред своје љубави могла да мисли и о другим стварима. То га је онда увредило, а и

сад су га неколико пута вређале њене бриге и старања. Али Љевин је видео да је то њој
неопходно. И зато што ју је волео, премда није разумевао зашто ће њене бриге, и подсмевао
се тим бригама, није могао да не ужива у њима. Смешно му је било како она распоређује
намештај довезен из Москве, како намешта завесе, како одређује будућа сместишта за госте,
за сестру Доли, како одређује место за своју нову девојку, како наређује старцу кувару шта
треба за ручак, како се препире с Агафјом Михаиловном уклањајући је од пословања око
хране. Љевин је видео како се старац кувар смешка, ужива у њој, слуша њене невеште и

немогућне наредбе; видео је како Агафја Михаиловна замишљено и умиљато одмахује главом