Page 29 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 29
*
- Šta radi tvoja žalost dok ti spavaš?
- Bdi i čeka. A kad izgubi strpljenje, budi me.
*
Poznato je da nas u odnosu naših bližnjih prema nama najviše ljute i ogorčavaju oni
njihovi postupci koje bismo i sami učinili da je nešto obrnut sticaj okolnosti.
*
Čuvajte se ugroženih ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osećaju potrebu da se štite i
brane, i zbog toga često, neočekivano i podmuklo napadaju.
*
Primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovitih ljudi
ta moć je, čini mi se, manja.
*
Tako, oružje i novac i zemlja i zgrade, i sve ono što služi za odbarnu i održavanje, menja
gospodara, ide iz ruke u ruku, i stalno teži da dođe u one ruke u kojima će u najvećoj meri
moći biti ono što je i najbolje služiti onom čemu treba da služi.
*
Ljudi koji ne paze šta govore i ne vode računa kad šta govore ni pred kim govore, a
mnogo više misle o tom kako izgledaju i kakav utisak ostavljaju dok govore, nisu ni prijatni
ni korisni, i sa priličnom verovatnošću može se kazati da će celog života biti i sebi i
drugima nezgodni i teški.
Ali, s druge strane, ljudi koji samo na to paze i samo o tom vode računa, a ni o čem
drugom - nisu ništa bolji. Naprotiv.
U ovom slučaju pravi put je zaista - u sredini.
*
Niko ne zna odakle dolaze njegove reke. Niko im nikad nije naslutio izvore, niti će im
videti ušće.
*
Njegove su hrabrosti skrivene. Isto kao i njegovi najveći strahovi.
*
Blago onom čiji put ide uporedo s putevima ostalih ljudi na ovoj zemlji. Teško onom čiji put
krivuda, ukršta se i seče sa drugim putevima. Taj neće nikad nigde stići. Napatiće se
