Page 24 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 24
sakupi što više podataka o svemu što ga okružuje, i to naročito onih koji nisu svima
poznati i koji njemu mogu da posluže u poslovanju sa ljudima. Na drugom polu tog
njegovog zainteresovanog ljubopitstva nalazi se njegovo neinteresovanje za sve što nije,
ili što mu izgleda da nije, u vezi sa njegovim neposrednim, ličnim i porodičnim interesima.
A često vidimo kako se kod njega to sredstvo borbe, s vremenom, izrodilo i kako je u
daljim, već obogaćenim i osiguranim naraštajima dobilo oblik nezdravog ljubopitstva,
ogovaranja, prepričavanja, tj. postalo navikom koja je izgubila razlog opstanka i prvobitni
smisao i postala sama sebi svrhom.
*
Stvar nije u tom što on malo govori, nego što ono što rekne ne kazuje ništa, ne samo o
njemu nego ni o čem drugom na svetu.
*
Često kod ljudi koji mnogo i teško rade nalazimo naročitu vrstu oštrine i nabusitosti prema
svima oko sebe. To je kao neka vrsta doplatka i moralnog zadovoljenja koje oni uzimaju
kao danak, od svakog čoveka pomalo, za veliki utrošak snage i izuzetni napor koji su
učinili.
*
Jeste, dosadna je pomalo staračka govorljivost, ponekad može da bude i teška, smešna
je i pomalo žalosna njihova potreba za pričanjem anegdota i sklonost ka ponavljanju. Pa
ipak, koliko je bolja, vedrija i zdravija ta slabost od onog mrgodnog staračkog ćutanja koje
nalazimo kod ponekih staraca. To staračko ćutanje je vrlo blisko, kao naličje licu medalje,
onom isto tako neprijatnom i mrgodnom ćutanju mladića u kritičnim godinama puberteta.
*
Mi obično mislimo - ili smo bar skloni takvom načinu mišljenja - da su ljudi onakvi, i samo
onakvi kakvi se pokazuju u odnosu prema nama i našim interesima, shvatanjima i
ukusima. Tim odnosom mi ponajčešće i ponajviše merimo celog čoveka i određujemo mu
karakter i vrednost. Od takvog načina mišljenja teško se brani i najbolji i najrazumniji
među nama.
*
Naše ogorčenje i naša povika na predrasude i rđava nasleđa imaju svoju punu vrednost
samo onda ako u isto vreme činimo sve što možemo da te pogrešne ideje i dotrajale
ustanove oborimo i zamenimo ih novim i boljim.
*
Teško čoveku koji ne zna za šalu i društvu koje ne ume, ne sme ili ne može da se
bezazleno smeje.
*
Šapuću da ne bi vikali jedan na drugog, jer ne umeju da razgovaraju.
