Page 32 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 32
Međutim, ovde je najzanimljivije baciti pogled na ono što sam nazvao izuzecima. Sve
češće se u naše vreme susreće žena koja ništa ne prima onako kako je, i u tom pogledu
ne razlikuje se ni u čemu od muškarca. Možda će za nekoliko decenija ili vekova gornja
karakteristika žene pripadati prošlosti ljudskog društva.
*
Dvaput u životu čovek je izložen jakom iskušenju da suviše govori o sebi. Prvo je
mladićko doba, sa njegovom bujnošću i nemirima svake vrste, a drugo staračko doba, sa
manje ili više izrazitim znacima senilnosti.
*
Svaka stvar ima svoje lice i svoje naličje. A ono što se zove slava ima - ma kako to
nemoguće izgledalo - jedno lice i stotinu naličja.
*
Svašta je umeo, a naročtio da lepo govori: samo jedno nije nikad naučio - šta se može
kazati, kada i na kom mestu, a šta ne. To je oduzimalo mnogo od vrednosti tome bistrom,
rečitom i dobrom čoveku.
*
Jednostavni, nagonski ljudi ponašaju se vrlo čudno u bolesti. Dok su zdravi, oni su veseli,
druželjubivi, skloni vezivanju sa ljudima. A kad se razbole, oni odjednom ostanu sami sa
svojom bolešću, kao da namerno prekidaju sve veze. Kivni su na svoju bolest i na sve oko
sebe; obnevideli, odjednom ne poznaju više one koji su im dotle bili bliski i dragi i ne
umeju da prime njihove savete i utehe, čak ni njihovu pomoć. Boluju kao zverke.
*
Strah je u čoveku kao oduvek pritajen, i samo traži i nalazi pravi zgodan povod da ispliva
na površinu i da se objavi i razvije u svoj svojoj strahoti.
*
Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću
zaboravljanja.
*
Ima ljudi koji se celog svog života sve nešto izvinjavaju i sve zbog nečeg iskupljuju.
Izvinjavaju se pred gorima od sebe kojima ništa nisu nažao učinili i iskupljuju se od onih
kojima ništa ne duguju. To su nevini krivci, pravi mučenici, koji su na svet došli sa nizom
netačnih predstava o sebi i o drugima, sa iz osnova pogrešnim shvatanjem ljudskih
odnosa. Nedužni, oni plaćaju dug koji se isplatiti ne može, i što ga više plaćaju sve se više
osećaju dužnicima. Stoga živi razapeti na toj bezumnoj računici, kao na krstu.
A dešava se da ti ljudi, pod bičem svojih pogrešnih predstava, izvode prave podvige i
velika dela, stvaraju junaštva od milosrđa i ljudske dobrote, usrećavaju hiljade i milione
