Page 266 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 266
od nje ostala samo tonska osnova koja još jedino mom sluhu nešto kazuje, i to samo na
mahove.
*
- Svrati da vidiš gdje ja vatru pirim! - poziva me jedan Bokelj da ga posetim.
*
Otac se žali na sina koji je neradnik i nevaljao i pošao zlim putem, rasipa imanje i
zlostavlja ostale članove porodice, pa i oca samog.
- Kamen da sam rodio, imao bih na šta sjesti. Ovako, ništa.
*
Crna Gora. Pobesnela krava nasrnula je na jednog starca, izmrcvarila ga i polomila
svega. Njegov sin se posle žalio ovako:
- Dao bih ne znam šta da je bio - vo!
*
Ovi sujetni Južnjaci dok razgovaraju s vama gledaju vam pravo u oči, ali ne stoga što žele
da shvate vas i vašu misao, nego zato što je za njih vaš pogled ogledalo u kome traže
potvrdu svoga mišljenja i sliku sopstvene veličine.
(Sve je ovo tačno, samo se pitam da i meni ovu misao nije diktirala moja sujeta.)
*
Jedan Užičanin govori sasvim ozbiljno:
- Kad se bogu omakne (to jednom u sto godina!) pa stvori ovakvu budalu kao što je ovaj
Kuzman, onda...
*
Koračam napred i ovog leta, jer ne mogu drukčije, ali mi je kao nikad jasno da, zajedno sa
svim što cveta i zri i gotovo vidno raste oko mene, dozreva i drama čoveka koji stazom
bola i lutanja ide u susret smrti kao jedinom izvesnom cilju.
(I sam vidim kako je ovo visokoparno i neubedljivo kazano, ali molim vas da mi verujete
da je u suštini sve tačno.)
*
Drvodelja iz Novog žali se kako nema dobro osušenog drveta za gradnju nameštaja.
- Šta ćeš ti kad je danas došlo vrijeme pa drvo ne može da odleži i da se osuši kao nekad.
Ne daju mu stati, nego štono kažu - još ptica na njemu pjeva, a ono se već upotrebljuje za
građu.
