Page 241 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

*

Pod zamasima vetra i čitavim slapovima obilne kiše čempresi, palme i tuje cvile i povijaju
se kao deca koja se sa vriskom otimaju kad majke hoće da ih kupaju.

*

Snivao sam da me boli najbolnije mesto u meni. Duboko, dugo, i jako. Najposle sam se
probudio. Sa prvim talasima dnevne svetlosti stala je da prodire u mene svest o stvarnosti
i da sporo ali stalno potiskuje tlapnje i bauke iz noćnih snova, sve dok me nije ispunila
potpuno. Ali negde ispod te svesti - ne znam gde ni kako - ostalo je malo onog snivanog
bola. Sitna neugašena žeravka koja me peče i tišti dok veseo stojim na suncu, u smehu i
razgovoru sa ljudima.

*

Nebo, more i njegova obala, i na njoj kamen. Kamen sam; ni na drugi kamen se ne
naslanjam; ne zove se nikako; nije oskrnavljen imenom; ne služi ničemu. Bez ptice ili vlati
trave, bez glasa i pokreta. Samo kamen.

Stojim pritajena daha.

*

Trgovački pomoćnik u Višegradu. Sitan, protegljast, nezdravo rumenih obraza i tamnih
očiju krotka i nestalna pogleda. Po ceo dan radi, a uveče je tako umoran da odmah zaspi.
Umoran je i sutradan ujutru kad, pre šest sati, ustaje da otvori i posprema dućan. I tako
umornog još ga muče i troše njegove misli. Ali, sve bi još i dobro bilo da nema nedelje i
praznika, kad je slobodan. On ne puši, ne pije, ne mari za igru, ne gleda devojke. Ostaje
mu da misli, čita i razmišlja. Osim osnovne škole u svom mestu, završio je i dva razreda
trgovačke škole u Sarajevu. Čita popularno-naučna izdanja i novine, a u novinama
ponajviše rubriku „Život i nauka“. O svemu što čita razmišlja pomalo, ali stvarno u svemu
traži samo potvrdu za svoju osnovnu misao. A ta je, kratko i sažeto kazana, u ovom: kako
bi se sve štete, neredi, povrede, nepravde i gubici u društvu i prirodi mogli otkloniti, ili bar
kanalisati, tako da život postane uredan i pregledan kao ravno i obrađeno polje, da se sve
u njemu može predvideti, proračunati i okrenuti u korist društva.

Ta njegova misao kretala se stalno oko toga kako bi se moglo izbeći ili bar ublažiti sve što
je u životu neskladno, škodljivo ili izlišno. More, koje je sada stihija, da se „reguliše“ i da
ostane bez naglih promena i oluja, a njegova voda da se učini ne samo uvek plovnom i
sigurnom nego i pitkom; reke da se ukrote i iskoriste; kamenjari i peščane pustinje da se
učine plodnim i zaseju korisnim biljem; nagoni u ljudima da se isto tako savladaju, stave
pod nadzor razuma i upute u pravcu stvaranja, umesto rasipanja i rušenja. - Da bi se sve
to postiglo, potrebno je organizovati ljudski rad, umni i fizički, mobilisati velika finansijska
sredstva, a to znači opet savladati mnoge otpore, ispraviti krivine i poravnati neravni. O
svemu tome treba razmisliti i sve to razraditi i pripremiti, a zatim pristupiti ostvarenju.
Obuzdati sve, u prvom redu čoveka. Stegnuti ljude i njihove strasti i prohteve zakonima,
ograničavati ih nemilosrdno, kažnjavati ako treba, pretvoriti svet u radnu koloniju ili
koncentracioni logor, samo da bi se priroda ukrotila i ljudi upregli i iskoristili za postizanje
viših ciljeva, i tako ih usrećiti i protiv njihove volje. Ne prepustiti ništa slučaju, predvideti
sve unapred, odrediti svakom njegov put; cela je stvar u tome.