Page 21 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 21
*
Nema lepšeg zadatka nego što je: omogućiti nekom razvitak, pomoći čoveku u njegovoj
težnji za usponom.
*
Muka i jeste u tome što u dugim istorijskim borbama niko ne može da ostane neizmenjen.
Boreći se, mi uvek imamo pred očima isti konačni, daleki cilj, ali nas borba sama menja;
naš protivnik i sredstva borbe koja nam on nameće menjaju nas neprimetno i često
upućuju pravcem kojim nikad nismo mislili da idemo. (Turci i raja.)
*
Ja sam video u čemu je takozvana borbenost nekih „borbenih“ ljudi. Oni izmisle svoju
„borbu“, na silu joj nađu razloge, nadenu ime, i bore se, bez rizika i rezultata, bore se
samo da ne bi morali misliti i raditi.
*
Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom
prostom i neizbežnom činjenicom.
*
Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da
postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočaranjem, pa ma kako teško
ono bilo.
*
Ako se čovek ne drži i ne postupa tako kao da na svetu postoji samo on, samo njegova
shvatanja života i samo oni koji ih dele - on ne može voditi punom snagom borbu za
uređenje života po svojim shvatanjima i za svoje održanje u tom svetu.
To što mi osuđujemo kod drugih kao bezobzirnost, to je samo mera one životne snage sa
kojom nam drugi suprotstavljaju svoja shvatanja života i odupiru se da usvoje naša.
*
Mi izuzetnim ljudima tako teško priznajemo njihovu darovitost, i to ne samo za života, što
je gotovo pravilo, nego i posle smrti njihove! Stoga često decenijama tražimo i slažemo
sitne podatke pomoću kojih bismo objasnili i „opravdali“ izuzetnost njihovih odlika.
*
Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća.
*