Page 198 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

zaobilazni put da se preliju i prospu. A ja osećam neveliko, ali skupoceno olakšanje i
72
zadovoljstvo.

*

Na plaži mlad par, muž i žena. Na prstima burme. Pored njih dete od dve godine. Ona
čita. On je dokon i svaki čas započinje razgovor. Ona ga moli da je pusti da mirno čita.
Kaže to bez uzbuđenja i jetkosti. Posle kraćeg ćutanja, on opet počinje razgovor:

- Dobro, zar je tebi Hemingvej zanimljiviji nego ja?

- To nije nikakvo poređenje - kaže žena suvo i čita dalje.

Malo posle, on opet počinje, prilično izlišno:

- Dobro, ali znači ipak da te on više zanima.

- Kažem ti: to-se-ne-može-porediti!

Ćutanje.

73
Oboje su zdravi i lepi i po svemu izgledaju srećni.

*

Preko dana je sivo i oblačno, predveče se oblaci malo raziđu i nebo zarumeni, a već posle
devet sati ono je vedro, tamnomodro, raskošno, i puno zvezda što izgledaju kao lepotice
74
koje izlaze samo noću. A jutro je opet sivo, kao jesenje.
*

Varošica koja podseća na ustajao ribnjak sa šaranima koji sam video negde u Francuskoj.
- Malo vode. Teško, zagušljivo. Svak je svakom beskrajno dosadan i uvek na smetnji.
Mlađi šarani, „ljudi u najboljim godinama“, preduzimljivi i snažni, drže se blizu površine,
neprestano su u pokretu, gonjeni još živim nagonima gladi ili množenja. Oni posve mladi
jure levo, desno, nošeni snagom koja raste u njima. A ostareli su olinjali, izgubili polovinu
krljušti, kao ćelavi. Teški od godina i mudri onom uzaludnom, kiselom mudrošću koja
dolazi kad snaga nestane, leže na samom dnu, jedva miču perajima i brkovima, i
neprestano zevaju.

*

Razgovaraju dvojica radnika na Čukarici. Jedan je sa ženom, koja drži dete u naručju,
drugi pita:

- Je li i ovo drugo devojčica?

- Jeste.

- Treće će biti sin - teši ga drugi.

- Bolje bi bilo da je ovo drugo sin, pa da stopiram.