Page 151 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

nego kao ohrabrenje, kao podstrek na pisanje. Čitajući kako pisac opisuje na jedan
određen način neko ostrvo u nekom dalekom arhipelagu, ja sam odbacivao knjigu i
počinjao odlučno opis neke uličice u Sarajevu za koji dotle nisam nalazio hrabrosti da ga
otpočnem, jer mi je izgledao težak i neshvatljiv.

*

Živeći među intelektulcima, mogao sam da vidim da svaki pojedinac predstavlja zaista
„svest za sebe“, ili bar državu za sebe. To znači otprilike da svaki ima svoje unutarnje
zakone koji malo, ili što je moguće manje, vode računa o drugim zakonima u svetu. Svaki
ima i svoja shvatanja sveta i života, svoju umetnost ili nauku (ili religiju). I ne samo to.
Nego svaki ima i svoju untarnju i spoljnu politiku, i svoju vojsku i naoružanje, i svoju
privredu, i svoja mora i pustinje, i svoje sudove i krvnike, i svoja pozorišta i krčme, i javne
kuće (javne i tajne).

Sve oni to stvore i izgrade u sebi, po cenu velikih napora, dok se tako ne izdvoje iz
ostalog sveta u potpunu autarhiju i izolaciju. U tom poslu im prođe prva polovina veka, a
drugu polovinu utroše u traženju puta i povratka u svet ostalih, običnih, ljudi od kojih su se
tako uspešno odvojili.

*

Šta nam vrede i najbolji uzori iz prošlosti, ako koja postoji između raznih događaja i
ličnosti u stvaranju? Ni oni ne bi zaslužili da nam budu uzori da nisu otišli za korak dalje
od svojih uzora.

*

Mnogi pisci, naučnici i ljudi uopšte vide od svega što se dešava oko njih uvek samo
pojedinosti, izdvojene i često beznačajne pojedinosti koje za njih znače suštinu i svu
važnost toga događaja. Ti ljudi niti mogu da sagledaju jedan događaj ili jednu ličnost kao
celinu, niti umeju da zapaze i uhvate vezu koja postoji između raznih događaja i ličnosti u
vremenu, raznih crta i oznaka u tim ličnostima i događajima.

Ima i druga vrsta ljudi (oni su malobrojniji) koji u onom što doživljavaju ili što čitaju
zapažaju jasno i oštroumno sve pojedinosti, ali se u njihovim glavama sve te pojedinosti
mešaju i prepliću međusobno, i tako stvaraju bogat i zanimljiv ali neplodan i nerazmrsiv
haos u kome se sve nagoveštava a ništa pravo ne kazuje, sve naslućuje a ništa jasno ne
vidi. Tu nisu ličnosti i događaji oivičeni prema ostaloj stvarnosti, nego sve prelazi jedno u
drugo, meša se i sliva kao u košmarnom snu. Najoštroumnija zapažanja gube sve svojim
krajevima u magli tih nezdravih vezivanja i tu im se potire sva njihova početna vrednost. -
Bogatiji i zanimljiviji od i onih prvih, ovi ljudi nisu, na kraju, mnogo korisniji od njih, jer
kazujući o svemu ponešto ne kazuju ništa jasno ni celovito.

Najređi su oni iz treće vrste, ljudi koji i dobro vide pojedinosti i pravilno ih vezuju u odnosu
52
prema celini. Ti mogu da budu stvaraoci u društvu, nauci ili umetnosti.

*

Ima nekih unutarnjih trovanja koja potpuno parališu volju čoveka, zbrkaju mu misli, otmu
san i zamrače stvarnost. Sva se pažnja usredsredi na jednu tačku, a ta tačka peče kao