Page 145 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 145
pogleda, strasti i kajanja. I mi se, po nuždi, time obilno koristimo. Ali ja osećam da to nije
dobro ni pravo. Trebalo bi da čvršće stojimo na tlu sadašnjosti i da se češće i smelije
zalećemo u budućnost. Ali to bi značilo isto što i ostvariti novog čoveka, jer budućnost je
njegovo područje.
*
Bez reči.
U jednom hramu u Luksoru govorio sam neprestano sam sebi: „Samo da ovde ništa ne
zabeležim - samo ne ovde! Jer znam, što god bih zapisao, bilo bi nedovoljno ili netačno, i
ja bih se ogrešio ili o duše onih koji su pomrli u mukama gradeći ovo, ili o uspomenu onih
za čiji je pomen sve ovo građeno, klesano i pisano. Ni sam sebi ne reci ništa! Uzdrži se
ovde od misli i suda a pogotovu od svakog znaka i traga, i dodaj ovoj velikoj pokopanoj
tajni i ti svoj skromni obol ćutanja!“
*
Egipat. Grobovi. Imena faraona i njihovi likovi. Ne razumem ništa. Mislim na hiljade
kopača, zidara i prostih argata koji su ovde ostavili svoje živote, i znam samo jedno: svi
koji su ovde umrli i sasušili se i izgubili u vreloj pustinjskoj zemlji - ne ostavivši traga ni
imena - postideli su faraone i njihovu taštu želju za slavom i trajanjem. U nemom,
sažalnom divljenju - sav sa njima i za njih - ja im podižem u sebi skroman, kratkovečan
spomenik koji nije od zemlje ni kamena, a koji će trajati koliko budem ja još trajao. Možda
i koju godinu duže: u ovim redovima. Toliko.
*
Ponekad se čudan razgovor povede između onog što, kao po unutarnjem diktatu, pišem i
onog što u istom trenutku sam mislim.
*
Neka moja reč bude čista, od izvorišta svog u skrivenom i meni samom nepoznatom delu
duše, sve do uvira svog u istoj takvoj duši onog koji bude hteo da je sasluša i primi.
A osvrni se oko sebe, pogledaj sebe sama! Gde su tu red i čistota? Gde je mirna tačka,
gde siguran pogled i nesporna misao?
*
Umetnost i život, čovek i njegovo delo. Račun ne izlazi nikako bez ostatka. Neko tu laže.
Ko?
Ne, nema tu laži i ne treba tražiti lažova. Nikakve protivrečnosti! „Protivrečnost“ je samo
reč, privremen radni naslov za sve ono što još ne možemo da sagledamo ni shvatimo.
*
Od jedne fotelje starinskog stila teško je napraviti bezobličnu masu: i kad je izlomiš na
komade, uvek će svako parče njeno govoriti i kazivati da je to bila fotelja toga i toga stila.
A današnje, ove naše fotelje takve su da je dovoljno da im izvadiš dve nožice, a ostalo
