Page 122 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 122
mesta sa kojih su um čovekov i njegova veština zaplovili u novi, savršeniji i bogatiji svet, u
život višeg reda i viših potreba.
Svodu i luku na starim građevinama oči se raduju, jer u njima naslućuju pokušaj
oslobođenja od vlasti prirodnih zakona i početak uspona i poleta, kojima ljudska nada
produžuje smelo kraj u nedogled.
*
Živeti nije lako ni mravu u mravinjaku ni ptici na grani, a kamoli čoveku umetniku u ovom
složenom i tvrdom svetu.
*
Hod jednog čoveka i njegov način govora povezani su među sobom čudnom i nejasnom
ali stvarnom vezom. Postoji između njih sličnost koja se i na prvi pogled može primetiti, ali
koju tek dužim i pažljivim posmatranjem i razmišljanjem otkrivamo u svoj njenoj veličini i
punom značenju.
*
U kućnom uređaju starijih domaćinstava u Centralnoj Evropi (na primer Zagreb, Ljubljana)
nailazimo često na predmete iz XIX veka koji su karakteristični za tadašnja shvatanja i
ljudskih potreba i života uopšte, pa i umetnosti.
Na primer - izvinite! - u nužniku jedne starije zgrade u Ljubljani možete videti „šolju“ koja
je od porcelana ukrašenog secesionističkim ornamentima irisovog lišća i cveta. A marka
je „šolje“, izrađene u obliku cvetne čaše, zove se Triton Vase.
Dakle, upotrebljena je i umetnost i mitologija da bi se ulepšala i maskirala stvarna
upotreba toga predmeta. Vidi se težnja da se fiziološke potrebe i sve ono što im služi
pokriju velom „umetnosti“ i „duhovnog“ života, pa ma i po cenu necelishodnosti i uz rizik
da se bude prilično smešan. To isto se zapaža kod mnogih drugih predmeta, u kuhinji ili
drugim sporednim prostorijama.
Tek od početka XX veka naovamo ljudi stiču smelost da se kod proizvodnje svih takvih
predmeta rukovode jedino celishodnošću i da noćna posuda, na primer, ne mora ličiti na
čašku cveta ni biti maskirana ružama i lalama, nego da može, glatka i bela, biti samo ono
43
što je. Tako i u svemu ostalom.
*
Ili možda mislite da je lako i veselo živeti sa desetinom knjiga koje si nekad napisao, kao
sa deset aveti, ili sa jednom ili dve koje ćeš možda još napisati, a možda i nećeš, ali koje
ti piju krv i zaklanjaju vidik.
*
Ne spadam među ljude koji ne vole da rade; u očima lenjih ljudi izgledam čak i vrlo vredan
čovek. (Iako ja sam najbolje znam kako ta stvar uistini stoji.) Ne, nisam od onih što gube
dane u neradu, ali u mom radu ima jedan težak nedostatak. Ja ne umem da rasporedim
