Page 258 - Odiseja

Homer: Odiseja

Pa ću ga dati opremit, kud vodi ga srce i duša.«
Razumni na to njoj Telemah odgovori ovo:
»Nikakav, majko, Ahejac od mène vlasniji nije
345 Drugome luk taj dati il' ne dati, komu me volja,
Koliko gȍd ih svih po brdovitoj Itaci vlada
I po otocima, kraj zemlje konjògojnē što su
Elidske, — nè možē nitko zabránit mi, ako tuđíncu
Oružje ovo baš hoću da dadem, neka ga nosi.
350 A sad u sobe pođi i svoje poslove tamo
Gledaj, preslicu, stan i zapòvjedi, neka za poslom
Idu dvorkinje tvoje. Muškarci svi će se brinut
Za luk, a najvećma ja, jer u kući ja sam gospodar.«
Mati se udivi tome i opet se u sobe vrati,
355 Jerbo razumnu riječ sinòvljū u srce uze.
U sobe gornje ona sa dvorkinjama uzàšāv
Plakati za mužem stade za svojim Odisejem dragim,
Dok joj sjajnòokā sankom Aténa nè ospē kanje.

C. Odisej prostreljuje sjekire. 359—434.

A divni svinjar luk ponèsē savìjenī tada,
360 I svi izàtoga prosci u domu ciktati stanu;
Gdjekoji ob'jesni mladić ovako je rekao tada:
»Kamo si ponio luk, o nesretni svȉnjāru, kamo,
Mahniti čovječe tî? daleko od ljudi kod svinja
13
Izjest će skoro te psi, othranio što si ih nekad,
365 Ako se smiluje nama Apòlōn i bogovi drugi!«
Tako mu reku, i nȁ zemlju lûk bojéći se metne
Eumej, jerbo se mnogi uscìktaše pò kući prosci.
Ali sa druge strane Telemah zapr'jeti njemu:
»Nosi, oče, jer ù dobar čas pokorit se svima
370 Nećeš! kamenjem gledaj da na polje tebe ne prognam,
Ako i jesam mlađi od tèbe, al' snagom sam jači.
Ej od prosaca da sam od sviju, što ih imade
U kući ovoj, i snagom i rukama svojima jači,
Gdjekoji naopako iz dvora bi naših izìšō,
375 Kad bih ga poslao ja, jer o zlu rade mi oni!«
Tako im reče, i prosci nasmiju se njemu svi slatko,
Pa se od teške onda ljutine povrate oni,
Koju imahu na nj, a iz kuće svinjar ponese
Luk i pristupi zatim k Odiseju pa mu ga dade,
380 Onda dadilju zovne Eurìkliju ì reknē njojzi:
»Ovo, Euriklija mudra, Telèmah zapòv'jēdā tebi:
Tvrdo složena vrata ded zabravi od sobe ženske;
Čuje li koja buku od ljudi, jecanje čuje l'
Iz mjesta zatvorenog, nek napolje nejde ni jedna,
385 Nego nek ostane šuteć unútra pri svojemu poslu.«
Tako joj reče, a ona ni jedne ne pusti r'ječi,

13 364. Prosci se prijete Eumeju da će ga ubiti i njegovo tijelo baciti vlastitim njegovim psima.

258