Page 255 - Odiseja

Homer: Odiseja

210 Al' vi ste jedini takvi, a òd drugīh ne čuh ni jednog
Da bi se molio kada za mène, da mu se vratim.
Zato vam istinu velim, dogoditi što se imade:
Ako mi dade bog poubíjati ponosne prosce,
Ja ću oženiti vas obojicu, hubave kuće
215 Blizu mene ću dat vam obojici ȉ blāga k tome,
Mojega sina braća i drugovi bit ćete meni.
Ali ću jošte i očit vam znak pokazati sada,
Da bi me poznali dobro i vjerovali u duši:
Vid'te požíljak, kud nekad koljačem me rȁsporī b'jelim
220 Vepar, kad odoh na Pàrnēs s Autòlikovīm sinòvma.«
Reče i ukloni dronjke s požíljka velikog svojeg;
Jedan i drugi to kad ugleda i sve raspòznā,
Zaplaču ȉ rūke tad na Odiseja hrabroga bace,
Pozdrave njega te glavu, ramèna mu ljubiti stanu,
225 A Odisej glavu i rûke poljubi njima.
Kȍliko plakahu mnogo, sunčànā bi svjetlost ih zašla,
Da plač Odisej sam ne prekine ovo veléći:
»Prestan'te plakati oba i jàukat; mogo bi tkogod
Iz kuće izić i spazit te ì drugīm u kući kazat.
230 Jedan za drugim uđ'te, ne zajedno; — naprvo ja ću
Ući, a onda vî za mnóme. Znaka vam evo:
Kȍliko god u domu prosaca ponosnih ima,
Neće ni jedan dopustit, da meni dade se tulac
I luk, — al', Eumeju, tî kroz dvòranu luk mi donesi
235 Pa mi ga u ruke daj i ženama kazat otiđi,
Tvrdo složena vrata nek zabrave od sobe ženske,
Čuje li koja buku od ljudi, jecanje čuje l'
Iz mjesta zatvorenog nek napolje nejde ni jedna,
Nego nek ostane šuteć unútra pri svojemu poslu.
240 Tebi nalažem pak, Filètije divni, da vrata
9
Dvorišna zabraviš bravom i brže privežeš užem.«
Reče i uniđe u dom, u kojem se stanuje zgodno;
Onda se posadi opet na stolicu, s koje je usto,
Za njim uniđu sluge božanskog Odiseja oba.

3. Svršetak natjecanja lukom. 245—268.

A. Eurimah. Antinoj traži odgodu. 245—268.

245 Tada već obraćaše u rukama luk i Eurìmah
Na plamènu ga s ove i s one grijući strane,
Ali ga nije mogo da zapne, već od srca dičnog
Stenjaše, s uzdahom ovu izustivši besjedu reče:
»Ao kolìkō mi je i mène ì drugīh žao!
250 Ako mi ì jest žao, za ženidbom ne jadam tol'ko,

9 241. Da prijatelji ne dođu proscima u pomoć kad začuju viku i zapomaganje.

255