Page 203 - Ilijada
P. 203

Homer: Ilijada



                              Junak Atrejev sin Agamemnon silan daleko,
                              Jerbo je Pelejeva pogrdio brzoga sina,
                              Opet ne valja nama povlačit se od rata ljutog,
         115                  Nego se poprav'mo brže, popravljivo srce je dobrih.
                              Lijepo nije, što sad se junaštva vi i žestine
                              Hoćete proći, a svi ste u vojsci prvi junaci!
                              Ne bih se svađao ja sa čovjekom, što se od borbe
                              Povlači kukavica budući, al' na vas se srdim
         120                  Od srca. Zlo ćete, švrće, učiniti nemarom time
                              Veće. Nek svaki vas stid i zamjeru u srce svoje
                              Metne, jer se je već porodila velika borba.
                              Jaki i grlati bojnik kod brodova bori se veće
                              Hektor i vrata je već i zasunke slomio velje."
         125                     Tako ohrabrujuć bog zemljotresac skloni Ahejce.
                              Okolo Ajasa dva se poređaju čete,
                              Kojima ne bi, da dođe, ni Ares zabavit mogo,
                              Ne bi ni razbivojska Atena, jerbo po izbor
                              Najbolji staše junaci Trojance i Hektora čekat
         130                  Štitom poklopivši štit i koplje nasloniv na koplje,
                              Štit se sa štitom sasta i sa šljemom šljem i s junakom
                              Junak; konjogrivni šljemi dodirnuše sjajne branike,
                              Kad bi se nagnuli momci; toliko se sabiše gusto.
                              Tu se svijahu koplja, što njima mahahu ruke
         135                  Smione. Upravo namjere svi i borit se htješe.



                      B. Hektor uzalud kuša da probije ahejski bojni red. 136-205.


                                 Sabiti udare Trojci, a pred njima naprijed divni
                              Hektor iđaše plaho ko s hridine okruglast kamen,
                              Štono ga odvali zimska bujica sa ruba hridi
                              Silnom vodom temelj podlokavši kamenu grdnom,
         140                  Te on poleti uvis poskakujuć, pod njim planina
                              Puca, al' on leti bez smetnje, dok na ravnicu
                              Ne dođe; više se tad ne kotrlja, ako je i brz.
                                                                       5
                              Tako je časak Hektor prijetio, da će se k moru
                              Lako kroz ahejske probit čadore i lađe, s'jekuć;
         145                  Al' kad naiđe on na redove guste, tad stane
                              Vrlo se blizu primakav. Al' ahejski sinovi odmah
                              Mačevima na njega i kopljima dvoreznim udre
                              Te ga otisnu dalje, i on otetura uzmakav.
                              Tad on Trojancima vikne, daleko stane ga vika:
         150                  "Trojci i Likijci vi i Dardanci, borci izbliza,
                              Ostan'te! Za dugo neće Ahejci uzbiti mene,
                              Ako se svrstali ko zid i jesu, ali će, mislim,

               5  137-142. Ovu je poredbu prenio Vergilije u svoju Eneidu, pjev. 12., st. 634-689.


                                                                                                       203
   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208