Page 204 - Ilijada
P. 204

Homer: Ilijada



                              Od moga koplja natrag uzmaći, ako li mene
                              Herin gromovni muž u istinu predobri hrabri."
         155                     Tako rekavši srce potače i volju svakom.
                              Dejfob, Prijamov sin, med Trojcima naprijed pođe
                              Ponosa pun sa štitom, što svuda jednako krije;
                              Lako je stupo i noge pod štitom micao dalje;
                              Njega tad sjajnim kopljem Merion gađati stane,
         160                  I ne promaši štit, što svuda jednako krije,
                              Štit od volujske kože, al' koplje ga ne prodre dugo,
                              Već se kopljača prebi pri kraju. Pred sobom Dejfob
                              Držaše volujski štit i u duši se bojaše vrlo
                              Koplja Meriona hrabrog. Al' junak ovaj se natrag
         165                  U jato svojih drugova povuče srdit veoma
                              Radi pobjede takve i koplja, koje se prebi.
                              Onda k ahejskim lađam, k čadorima ode, da dugo
                              Koplje, što ga je imao još u čadoru, donese.
                                 Drugi se borahu ondje, i bijaše huk neutažljiv.
         170                  Sin Telamonov Teukar junaka ubije prvi
                              Imbrija. Otac mu Mentor gospodar konjima mnogim
                              Bješe, a življaše Imbrij u Pedeju, pred što će doći
                              Ahejski sini, i kćerju od inoče Prijama kralja
                              Medesikastom se bio oženio. Ali kad dođu
         175                  Danajske lađe, on natrag u Ilij se vrati; u vojsci
                              Trojskoj odličan bješe; kod Prijama življaše njemu
                              Mio ko njegova djeca. Ubode ga dugačkim kopljem
                              Sin Telamonov i koplje izvuče, a Imbrije pade
                              Jasenu sličan, što na vrh odasvud pogledne gore
         180                  Mjeđu podsječen lišće na zemljicu spuštava nježno.
                              Tako pade, na njemu zazvekeće mjedeno sjajno
                              Oružje. Teukar k njemu pohiti, da oružje skine,
                              Ali Hektor na njega, kad jurnu, izbaci koplje;
                              Nego pogledav napr'jed umače mjedenom koplju
         185                  Jedva Teukar, te onaj Amfimaha, Kteatu sina
                              Aktorionu , rani pod grudma, kad stupaše u boj;
                                        6
                              Sruši se, stane ga jek, na njemu oružje zvekne.
                              Hektor pohiti, sa glave Amfimahu da će junaku
                              Skinuti šljem, što čvrsto na čelu stajaše njemu;
         190                  Al' kad pohiti Hektor, na njega izbaci koplje
                              Ajas, al' Hektoru koža ne pokaže se, jer bješe
                              Mjeđu strahovitom sav obučen, te u kvrgu štita
                              Pogodi Hektora Ajas i odrine silno, te Hektor
                              Od mrtvaca uzmače od obadva, i njih odvuku
         195                  Danajci. Divni Menestej i Stihije, atenske vođe,
                              Među Ahejce ponesu Amfimaha; Ajasa dva pak

               6  186. Aktorion (gen. Aktorióna), tj. sin Aktorov, ali Aktor je samo muž Kteatove matere, pravi je nje-
               gov otac Posidon, kako se vidi iz st. 206-207. gdje se kaže da je Kteatov sin Amfimah unuk Posido-
               nov; slično je: Amfitrionov sin u 5. pjev., st. 393.


                                                                                                       204
   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209