Page 178 - Ilijada
P. 178
Homer: Ilijada
Reče i zgodi ga u štit, što svuda jednako krije,
435 Te kroz blistavi štit silovito iziđe koplje
I vrlo umjetni oklop probode ono junaku,
Kožu mu s rebara sadre, al' Palada ne da Atena,
Da još i dalje ono junaku u utrobu prodre.
Videć Odisej, da u mjesto zlo pogodilo nije,
440 Uzmakne natrag i Soku progovori besjedu ovu:
"Jadniče, prijeka smrt obuzet će sada i tebe,
Koji uštavi mene, da s' i dalje s Trojcima borim!
Ovdje će, velim, smrt i crna te dignuti Kera
Danas, pod mojim ćeš kopljem izdahnut i meni ćeš slavu
445 Steći, a dušu ćeš dati dičnokonjiku Aidu."
Reče, a Sok se odmah okrenuvši bježati nagne;
Kada se okrene on, Odisej ga kopljem u leđa
Zgodi među ratnena i njemu ga kroz grudi rine,
Sruši se, stane ga jek, I Odisej se pohvali divni:
450 "Soče, oj sine hrabrog konjokrote Hipasa, eto
Tebe je snašla smrt i skončanje, uteko n'jesi!
Jadniče, neće tebi mrtvacu gospođa majka,
Neće ni otac oči zaklopiti, već će te kljuvat
Ptice mesožderke mnogo obl'jećući krilima tebe,
455 Ali mene će mrtva počastiti divni Ahejci."
Tako rekavši koplje silovito hrabroga Soka
Iz kože i iz štita kvrgaša izvadi sebi;
Kad ga izvuče, prsne mu krv, da boljaše duša.
A kad Odiseja krv junačine vide Trojanci,
460 Jedan povikne drugom u vojsci i pođu na njega,
A on udari natrag i povikne drugove svoje;
Triput povikne junak, koliko ga nosilo grlo,
Triput Aresu mili Menelaje čuje mu viku
Te on Ajasu divnom, što nablizu stajaše, reče:
465 "Ajase potomče Zeusov i ahejska narodna glavo,
Eto je glas do mene Odiseja zlopatnog dopro;
Čini se, kan'da ga sama Trojanci svladati hoće,
Pošto odvojiše njega od ostalih u bici ljutoj.
Nego u vojsku hajd'mo, jer bolje je branit, a strah me,
470 Da mu se štogod junaku med Trojcima ne zbude samu,
I da danajski narod za njime ne požali vrlo."
Tako rekavši pođe, a za njim bogoliki junak.
Zeusova ljubimca nađu Odiseja; Trojci oko njeg
Grnjahu, - oko rogova u gori jelena tako
475 Crveni čagalji ginu, kad lovac strijelom ga rani
Sa tetive je pustiv, bježeći je uteko jelen,
Krv mu je jošte topla, još koljena miču se njemu,
Al' kad ga savlada već strijela brza, u gaju
Gorskom sjenastom njega mesožderi čagalji stanu
480 Trgat, al' onamo bog dovede grabežljivca lava,
Čagalji strugnu, a lav tad jelena žderati stane:
178