Page 5 - ETIENNE DE LA BOETIE - Politika poslušnosti
P. 5

previše hrabrosti; neka sumnjivoj bezbednosti nesrećnog života dâ prednost pred neizvesnom nadom u bolji
                   život. I šta onda? Ako za postizanje slobode ništa više nije potrebno sem čežnja za njom, ako je dovoljan
                   samo jedan jedini čin volje, postoji li ijedan narod na svetu kome je jedna želja previsoka cena za to da
                   povrati prava koja bi inače morao da otkupi sopstvenom krvlju, takva prava čiji gubitak živote svih čestitih
                   ljudi neizbežno čini neizdrživim, a smrt znači oslobađanje od takvog života.
                            Svako zna da će od male iskre da se razgori vatra i da će plamen sve jače buktati sve dok mu se
                   dodaju drva. Ako se vatra ne ugasi, nego joj se jednostavno ne dodaje više goriva, pregoreće, izgubiće
                   snagu i plamena neće više biti. Isto tako, što više pljačkaju, što više otimaju, što više ruše i uništavaju,
                   tiranima se više pruža, obećava i oni samo postaju moćniji i strašniji, spremniji da uništavaju i ruše. Ali ako
                   im se ništa ne pruža, ako im se bez nasilja naprosto niko ne pokorava, razgolitiće se, postaće nemoćni kao
                   ništa, baš kao kad koren ne prima više hranjivih sokova, grana se osuši i uvene.
                            Da bi postigli željeno dobro, hrabri se ne plaše opasnosti; razboriti ne odbijaju da trpe patnje.
                   Tromi i kukavice su ti koji nisu u stanju da izdrže teškoće niti da ostvare svoja prava; zaustave se na čežnji,
                   a kroz plašljivost gube odvažnost potrebnu da ostvare prava, mada želja da u pravima uživaju postoji u
                   njima   kao   deo   njihove   naravi.   Čežnja   svojstvena   mudrima,   nesmotrenima,   hrabrima   i   kukavicama,
                   podjednako je čežnja za svim onim što bi ih, kada se postigne, usrećilo i zadovoljilo. Pa ipak, jedan element
                   nedostaje. Nije mi jasno kako to da priroda ne usadi u srca ljudi žarku želju za slobodom, toliki blagoslov i
                   tako potreban, koji kada se sloboda izgubi, uzrokuje tolika zla da čak i blagoslov koji ostaje izgubi ukus i
                   aromu, jer je ropstvom korumpiran. Sloboda je, izgleda, jedina radost koju ljudi uporno ne zahtevaju;
                   dakako, kada bi je zaista želeli, dobili bi je. Čini se da odbijaju tu dragocenost, pošto se do nje tako lako
                   dolazi.

                            Jadni, bedni i bezumni narodi, države tvrdoglavi u svojoj nevolji i slepi prema sopstvenom
                   dobru! Dopuštate da vas lišavaju najvećeg blaga na sopstvene oči; s njiva vam se uzima ćar, domove vam
                   pljačkaju, porodicu i imetak otimaju. Živite kao da baš ništa ne možete smatrati za svoje; prosto se čini da
                   ste srećni što su vam oduzeti imanje, porodice, goli životi. Sve to razaranje, nesreća, propast, zadesili su vas
                   ne zbog stranih neprijatelja, nego zbog jednog neprijatelja kome ste vi dali moć koju ima, za koga hrabro
                   idete u rat, za čiju veličinu ne odbijate da smrti ponudite svoje telo. On koji tako vlada vama ima samo dva
                   oka, samo dve ruke, jedno jedino telo, ne više od bilo koga među brojnim stanovnicima vaših gradova;
                   zaista nema ništa više od one moći koju mu vi poveravate da bi vas uništio. Odakle mu toliko očiju da vas
                   uhodi, ako mu ih vi sami ne omogućite? Otkud mu toliko ruku da vas udara, ako ih nije pozajmio od vas
                   samih? Stopala kojima gazi po vašim gradovima, odakle mu, ako to nisu vaša? Otkud mu moć nad vama,
                   sem uz vašu pomoć? Kako bi se usudio da nasrne na vas da nema vašu saradnju? Šta vam može ako vi sami
                   ne zažmurite pred lopovom koji vas pljačka, ako ne sarađujete s ubicom koji vas ubija, ako niste sopstveni
                   izdajica? Vi zasejete njive da bi on mogao da ih opustoši; uređujete i punite svoje domove da bi on imao šta
                   da pljačka; podižete kćeri da bi on mogao da zadovoljava pohotu; hranite decu da bi ih on odlikovao
                   najvećom povlasticom za koju zna: da ih povede u svoje bitke, da ih šalje u klanicu, čini od njih sluge svoje
                   pohlepe i instrumente svoje osvete; predajete se mukotrpnom radu da bi on uživao u zadovoljstvima i
                   naslađivao se prljavim užicima; sami sebi uskraćujete da njemu omogućite da bude jači i moćniji kako bi
                   vas držao pod svojom vlašću. Od svih tih poniženja, kakve ni životinje ne bi trpele, možete sebe izbaviti
                   samo ako pokušate, ne da se oslobodite, već samo da želite slobodu. Odlučite da više ne služite, i već ste
                   slobodni. Ne tražim da tog tiranina rukama oborite, već jednostavno da prestanete da mu pružate podršku.
                   Tada ćete videti da liči na velikog kolosa kome su izmakli postolje i koji je pao pod sopstvenim teretom i
                   razbio se u paramparčad.
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10