Page 407 - Dan Brown - Postanak
P. 407

„Svidjelo  se  to  vama  ili  ne”,  protivio  se  znanstvenik,  „čak  i  ako  na  trenutak
             pretpostavimo da su religijske kulture odgovornije za svoje ponašanje i da će bolje
             uspijevati, to ne dokazuje da su izmišljeni bogovi stvarni.”

                 Langdon se morao nasmiješiti, pitajući se što bi Edmond mislio o svemu tome.
             Njegova  prezentacija  digla  je  na  noge  i  ateiste  i  kreacioniste  –  koji  su  svi  redom
             izvikivali svoje u tom uzavrelom dijalogu.

                 „Klanjanje Bogu isto je kao iskapanje fosilnih goriva”, izjavio je netko. „Mnogi
             pametni ljudi znaju da je to kratkovidno, ali su previše uložili da bi prestali.”

                 Lavina starih fotografija bljesnula je na ekranu:

                 Kreacionistički plakat koji je nekoć visio na Times Squareu: NE DAJTE DA OD
             VAS PRAVE MAJMUNE! DOLJE DARWIN!

                 Natpis uz cestu u državi Maine: ZAOBIĐITE CRKVU. PRESTARI STE ZA BAJKE.

                 I još jedan: RELIGIJA – ZATO ŠTO JE NAPORNO RAZMIŠLJATI.

                 Oglas  u  časopisu:  SVIM  NAŠIM  PRIJATELJIMA  ATEISTIMA  –  ZAHVALITE  BOGU
             ŠTO STE U KRIVU!


                 I konačno, znanstvenik u laboratoriju s majicom na kojoj je pisalo: U POČETKU
             STVORI ČOVJEK BOGA.

                 Langdon  se  počeo  pitati  je  li  itko  uistinu  čuo  što  je  rekao  Edmond.  Fizikalni
             zakoni  sami  mogu  stvoriti  život.  Edmondovo  otkriće  bilo  je  čarobno  i  očito
             eksplozivno, ali je Langdonu otvorilo jedno goruće pitanje koje, iznenadio se, nitko
             nije postavio: Ako su fizikalni zakoni toliko moćni da mogu stvoriti život... onda, tko
             je stvorio zakone?

                 To je pitanje, naravno, završavalo u vrtoglavoj intelektualnoj dvorani zrcala i sve
             obrtalo naglavce. Langdonu je u glavi bubnjalo i znao je da će mu trebati duga i
             samotna šetnja prije nego što uopće otpočne u glavi razvrstavati Edmondove ideje.

                 „Winstone”, nadglasao je buku televizora, „možeš li, molim te, ovo isključiti?”
                 Istog trena ekran se zamračio i soba je utihnula.

                 Langdon je sklopio oči i izdahnuo.

                 Blaga tišina vlada.

                 Stajao je tako i uživao u spokoju.
                 „Profesore?”  upitao  je  Winston.  „Vjerujem  da  ste  uživali  u  Edmondovoj
             prezentaciji.”

                 Uživao?  Langdon  je  malo  razmišljao.  „Smatram  je  uzbudljivom,  a  isto  tako  i
   402   403   404   405   406   407   408   409   410   411   412