Page 325 - Dan Brown - Postanak

76.

K A D S E V O Z I L O S P R I N C E M Juliánom približilo glavnom ulazu u El
Escorial, ugledao je poznatu mu barikadu bijelih terenaca i znao da je Valdespino
govorio istinu.

Otac mi je stvarno u rezidenciji.

Po izgledu konvoja činilo se da se cijela Guardia Real preselila u povijesnu
kraljevsku rezidenciju.
Kad je akolit zaustavio Opel, agent s baterijom prišao je prozoru, osvijetlio

unutrašnjost i ustuknuo u šoku, očito ne očekujući da će zateći princa i biskupa u
takvoj olupini.
„Vaša Visosti!” uzviknuo je i zauzeo stav mirno. „Vaša Ekscelencijo! Očekivali
smo vas.” Pogledao je olupani auto. „Gdje su vaši agenti?”

„Potrebni su u palači”, odgovorio je princ. „Došli smo posjetiti mog oca.

„Samo maknite blokade s puta”, zarežao je Valdespino, „i ući ćemo. Njegovo
Veličanstvo je u samostanskoj bolnici?”
„Bio je”, oklijevajući je odgovorio stražar. „No, nažalost, otišao je.” Valdespinu
je od užasa zastao dah.

Julián je osjetio jezivu studen. Moj otac je umro?

„Ne! Op-oprostite”, mucao je agent, požalivši zbog lošeg izbora riječi. „Njegovo
Veličanstvo je otputovalo – napustio je El Escorial prije sat vremena. Sa sobom je
poveo glavne agente i otišao s njima.”

Juliánovo olakšanje brzo se pretvorilo u zbunjenost. Otišao je iz bolnice? „To je
apsurdno”, povikao je Valdespino. „Kralj mi je rekao da princa Juliána odmah
dovedem ovamo.”

„Da, imamo precizne naredbe, Ekscelencijo, i ako biste bili ljubazni, iziđite iz
auta kako bismo vas mogli prebaciti u vozilo Guardije.” Valdespino i Julián
zbunjeno su se pogledali i pokorno izišli iz auta. Agent je rekao akolitu da njegove
usluge nisu više potrebne te da se vrati u palaču. Prestrašeni mladić odjurio je bez
riječi u noć, očito sretan što je odigrao svoju ulogu u večerašnjim bizarnim
zbivanjima.

Dok su agenti pratili princa i Valdespina do stražnjeg sjedala terenca, biskup je