Page 71 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

одустане, објективно ће убрзати (за нас) ток доношења одлуке. Даље од неке пресудне тачке
одуговлачење неће поћи за руком. Власт мора да начини избор који ће предодредити логику
даљег развоја односа са Западом. Тешко је предвидети каква ће бити та одлука и када ће
превагнути. Али, ми смо се потрудили да крајње тачно опишемо између чега и чега ће се
остваривати избор.

Пишчево субјективно становиште

У овом одељку имао сам задатак да што беспрекорније и доследније опишем моделе
односа Русије са Западом. Стога сам се трудио да се уздржавам од публицистичких оцена и
испољавања чему лично ја дајем првенство. Ипак, у закључку не могу а да не напоменем
како по мом мишљењу:
• Русија јесте самостална цивилизација;
• Запад и логика његовог развоја представља пут у провалију;
• претензије на универзалност појава попут техничког прогреса, демократије,
индивидуализма и либерализма под собом скривају расизам, културну надмоћност и
колонијална стремљења;
• “толерантност” коју Запад пропагира представља облик агресивног наметања
сопствених вредности свим осталим културама и цивилизацијама;
• судбина Русије је да се бори за своју самобитност, следи сопствени пут, штити
сопствене изворне вредности (православље, моралност, правичност, саборност, холизам
итд.), сучељава се са Западом у свим његовим облицима.

Поглавље 8. “Цивилизација” као идеолошки концепт

Потреба за тачнијом одредницом

У погледу појма “цивилизација” у интелектуалним, научним и широким друштвеним
круговима данас нема никакве сагласности. Уосталом, као ни у погледу осталих основних
термина. То проистиче из темељног смисла наше епохе, прелазне из раздобља Модерне у
Постмодерну, што суштински утиче на смисаона поља и језичке облике. Уз то – будући да се
налазимо управо у стадијуму незавршеног преласка – у појмовима влада непојмљива збрка:
неко тумачи уобичајене термине као и пре; неко, осећајући нужност семантичких помака, већ
завирује у будућност (која засад није настала); неко сањари (можда приближавајући
будућност или напросто западајући у индивидуалистичке безначајне халуцинације); неко је
потпуно збуњен.
Било како било, за исправну употребу термина – поготово кључних, у које несумњиво
спада појам цивилизације – сада је потребно да се изведе макар и елементарна али
деконструкција, тражећи извор значења у историјском контексту, и да се прате основни
семантички помаци.

“Цивилизација” као фаза развоја друштава

Термин “цивилизација” стекао је широку примену у епохи бурног развоја теорије
прогреса. А та теорија полазила је од двају основних парадигматских аксиома Модерне –
поступног и једносмерног обележја развоја човечанства (од минуса ка плусу) и
универзалности човека као феномена. У том контексту “цивилизација” код Американца
29
Луиса Хенрија Моргана одређује стадијум у који “човечанство” (у XIX веку сви су као

29 Морган Л. Г. Древнее общество или исследование линий человеческого прогресса от дикости через
варварство к цивилизации. Л., 1934.