Page 129 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

завера не представља претњу читавом систему већ само одређеним владајућим групацијама и
појединцу. Па ипак сама могућност завере често снажно утиче на психологију властодршца
или владајуће групације, застрашује их, изазива параноидне комплексе, манију гоњења, што
понекад доводи до екстраполације страха према споља. Ужас власти пред заверама
проузрокује талас репресија против завереника – стварних или тобожњих. Тако се рађа за
руску државност и руску политику јако важан појам – “издаја”.
“Левијатан” је заснован на начелу лојалности, оданости, у коме се системски и лични
чиниоци преплићу. У ствари је појам “оданости” у строгом схватању “Левијатана” одсутан,
пошто та структура треба да оличава ванлични, апстрактан, рационално-механички
комплекс. Али у конкретној пракси, и поготово у историји “руског Левијатана”, тема
личности властодршца и оданости њему лично пројектује се са доњих спратова слободних
органских хијерархија ратничких дружина, козачких одреда или разбојничких банди на
највише степенице. Настаје мешање власти и државе као безличног механизма и као
организације стваране по обележју личне оданости.
У том систему завера служи као средиште читаве конструкције. У хладној логици
“Левијатана” нема места завери у чистом виду. Она се рађа онда када горњи ступњеви
државе почињу да се поистовећују с одређеном личношћу или скупином људи. У том случају
рађа се прави цунами параноидних стања, у чијем низу се стварне завере смењују са
тобожњим, а казнене мере против конкретних завереника прерастају у опсежан и бесциљан
терор. Такве примере видимо у другој половини владавине Ивана IV или у Стаљиново доба.
Истанчана игра у самом срцу “Левијатана”. Поистовећивања/деидентификације механичке
природе државе као репресивног апарата и снажне личности вође условљавају посебан облик
застрашивања који се пројектује на широке слојеве становништва, чак по свом статусу
сасвим неспособне да озбиљно учествују у “издаји” – макар услед своје удаљености од
средишта власти. Па ипак чинилац “издаје”, “завере” у чистом виду постаје један од снажних
обележја политичког оличења страха.
4. Лоповлук, привредни криминал.
Та појава теоретски слаби систем државе, пошто подрива њену привредну логику, њену
природну оријентацију на уређивање сфере рада и расподеле. Лоповлук је фон ентропије, јер
доводи до нестанка материјалног производа који је створен радом и делимично подржава
моћ “Левијатана” (кроз систем пореза и дажбина), без евиденције и контроле. Различите
врсте држава различито реагују на лоповлук – у неким случајевима казнене мере у тој
области примењују се строго и казне за привредни криминал сасвим су упоредиве са казнама
за тешка кривична дела – као што је на пример убиство.
Особеност “руског Левијатана” састоји се у томе да се лоповлук најчешће блаже
кажњава и страх становништва у тој сфери није превелик. Са формалног становишта
лоповлук се, свакако, изједначава са злоделом, мада не представља отворен изазов држави.
По томе се руска државност разликује од западноевропске – немачке или енглеске, где се
привредни криминал сматра насртајем на саму суштину државе и “Левијатан” на тај изазов
узвраћа оштрим репресијама. Страх западних грађана од лоповлука знатно је већи него код
Руса. Па ипак изнад одређене границе лоповлук почиње да представља озбиљну претњу
држави, пошто демобилише стваралачко начело и осујећује строгу централистичку контролу
најважнијих материјалних ресурса. Лопови краду “Левијатану” његово сало.
Међутим, овде се ради о оним облицима крађе које врше поједини грађани неукључени
у државно-чиновнички систем, тежећи да се овајде како на његов рачун тако и на рачун
појединих приватних лица која своје благостање стичу поштеним радом.
Уз то “руски Левијатан”, и у томе је његова национална особеност, често и сам иступа
као субјекат лоповлука, као својеврсна лоповска установа, ентропијска призма која стоји
између трудбеника и врховне власти и изводи из оптицаја материјалне ресурсе негде у
страну. Лоповлук као облик вршења бирократских функција не представља црту својствену
“Левијатану”. То је пре феномен сличан преплитању личне власти и власти као механичке
функције на највишем ступњу.