Page 89 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

fakultet, onda se smatra da se nejvrej nije upisao zbog sopstvene gluposti,
a Jevrej – zbog antisemitizma.

Karakteristično je da je Ajnštajn aktivno podržavao homoseksualce i
postavio svoj potpis za ukidanje zakona protiv nemorala.

Frojd. U zapadnom svetu je prihvaćeno da je »genijalni« Frojd otkrio

nešto »genijalno« novo u psihologiji i psihoanalizi. U tom novom glavna
Frojdova ideja se sastojala u tome, da je dominantna snaga u ponašanju i

motivaciji čoveka seksualna energija. U stvari ništa novo Frojd nije ni
otkrio. Sve njegove otrcane misli su poznate mnogoboštvu već mnogo

hiljada godina. Posebno tantrizmu u Indiji, starim Dravidima i nekim

budističkim školama te istine ne samo da su poznate u punom obimu. Te
mnogobožačke škole imaju ne samo ta znanja, već i ogromno

hiljadugodišnje iskustvo u konkretnoj praksi, koja dozvoljava da se koristi
seksualna energija u različitim ciljevima. Frojd je samo zapadni

interpretator mnogobožačkih znanja.
U psihoanalizi Frojd je nastojao da jevrejskim nacionalnim

psihološkim kompleksuima i seksualnim sklonostima da svetski i

opštenarodni karakter. U stvari to ne odgovara stvarnosti. Svi su narodi
različiti. Za arijske narode jevrejski psihološki komplaksi nisu

karakteristični. Sam Frojd je stajao na čelu razvratnog pokreta.
Jedini pravi naučnik od te trojice jeste N.Viner. Ali ni on nije bio sam

u svojoj naučnoj delatnosti. U SSSR u to vreme te iste kibernetske
probleme uspešno je rešavao ruski naučnik Kolmogorov, koji je radio

nezavisno od Vinera, i oni su praktično paralelno išli ka svojim otkrićima.

Sada su se pojavili radovi koji pokazuju realnu ulogu Ajnštajna i
Frojda. U njima se razrađuje teza o tome da, dok je Marks vukao za nos

ljude u socijalnoj oblasti, dotle je Ajnštajn radio to isto u oblasti fizike, a

Frojd – u oblasti psihologije (38, 39).
Bez obzira na mnoštvo jakih naučnika Jevreja, među njima se nikada

na pojavljuju fundamentalni mislioci takvog nivoa, kao što su ruski
giganti misli: Lomonosov, Ciolkovski, Mendeljejev, Lobačevski, Vavilov,

Vernadski, Čiževski, Losev i drugi. Svaki od tih giganata – to je revolucija
u nauci. Mišljenje tih ljudi nije neosporno, mogu se i oni zbog nečega

kritikovati, ali širine mišljenja sličnih ljudi Jevrejima u principu nisu

dostupne.

89