Page 84 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 84
cionistima ulaz otežan ili nepoželjan. 2000 masonskih loža u 42 zemlje
ima velika organizacija »Bnaj brit« (Sinovi zaveta), koja objedinjuje oko
pola miliona ljudi.
Dalje idu stotine omladinskih, ženskih, dobrotvornih, kulturno-
prosvetnih, sindikalnih, socijalističkih, religioznih, naučnih, studentskih,
radničkih i drugih fondova, komiteta, instituta, korporacija, organizacija,
društava, konferencija, saveta, liga. Drugačije rečeno, postoje sve moguće
poluge i mehanizmi za sve slučajeve života. Cionistički štabovi, povlačeći
jedne ili druge poluge, stavljaju u pokret odgovarajuće organizacije, koje
izvršavaju postavljeni zadatak.
Neshvatanje raznolike suštine cionizma dovodilo je do toga, da je u
vreme sovjetskog komunizma bilo mnogo kritike cionizma. Ali nije važno
samo to, šta se kritikuje, glavno je – sa kojih pozicija se kritikuje. Za
vreme SSSR kritika cionizma je išla uvek sa pozicija komunizma. Tipičan
primer je – knjiga J.Ivanova »Oprezno: cionizam« (58) ili knjiga »CIA
protiv SSSR«, izdata u tiražu od 25 miliona. Autori sličnih knjiga nisu
shvatali očevidne stvari. Nisu shavatali da je komunizam – dete i
tvorevina cionizma. O tome ćemo govoriti u glavi 19 (nastanak
marksizma) i u glavi 15.
Nije čudo što čitava slična sovjetska komunistička kritika cionizma
nije delovala na misleći deo naroda. Misleći deo naroda je hvatala muka
od komunizma, i svaka kritika »protivnika komunizma« sa pozicija
komunizma izazivala je osmeh. I ne samo osmeh, već čak i simpatiju
prema neprijateljima komunizma. Ustvari te simpatije nisu bile
opravdene, pošto je prividna borba cionizma i komunizma – samo
jevrejska igra.
Što se tiče metoda cionista, onda ne postoje takvi zločini, na koje ne
bi pošli cionisti radi svog svetskog gospodarstva.
Osnovna parola cionizma glasi: »Najbolji anticionist – to je mrtvi
anticionist«. Šta možemo, na to možemo samo da odgovorimo: »Najbolji
cionista – to je mrtav cionista«.
Hrišćansko crkveno bogosluženje
Hrišćanstvo se obično trudi da se suprotstavi judeizmu i često poredi
judeizam sa smradom, a hrišćanstvo – sa aromatom, iako se taj smradni
84