Page 86 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 86

(primetimo da je on bio marioneta i njime su potpuno upravljali jevrejski
       rabini). Ko još? Među poznatijim na svetskom nivou ostalo je svaga još

       troje: Bergson A., Buber M. i Spinoza B. Značaj prve dvojice jednak je
       nuli.

              Holandski filozof Spinoza – je najrazumniji od njih. Najinteresantnija

       je njegova misao, koja je dostojna citiranja jer se uklapa u temu ovog
       rada: »Slobodan  čovek ni o  čemu tako malo ne misli kao o smrti, i

       njegova mudrost se satoji u razmišljanju ne o smrti, već o životu«. Bravo
       Spinoza, to je njegov mudri prilaz sadašnjem i budućem vremenu. Njegov

       prilaz nije bio tipičan za jevrejsku filozofsku misao, i amsterdamski rabini

       su ga mrzeli zbog takozvanog bogohulstva, »odvojili ga i odbacili od
       naroda Izraela« i dugo su ga proganjali na sve moguće načine. Ali i

       Spinoza – takođe nije filozof ni prvog, ni drugog i čak ni trećeg nivoa.
       Više nikoga od filozofa nema. Uporedite sa ogromnom plejadom

       genijalnih filozofa Grčke, Nemačke, Francuske, Engleske i Rusije.
              Od Jevreja naučnika ima mnogo natprosečnih ljudi. Ali na ulogu

       genija pretenduju samo trojica: Albert Ajnštajn, Sigmund Frojd i Norbert

       Viner. Da li su ta trojica stvarno bili geniji? Da li to nije jedna od
       jevrejskih prevara? Hajde da pogledamo Ajnštajna, od koga Jevreji

       nastoje da naprave genija svih vremena i jednog naroda.
              A šta u stvari predstavlja Ajnštajn? U detinjstvu Ajnštajn je dugo

       učio da govori, u sedmoj godini je mogao da izgovori samo kratke fraze
       (74, s. 122). Čak u 9 godini je govorio veoma sporo. U politehnikumu je

       bio slab i običan učenik. Prosečna ocena »genija« je bila između 3 i 4.

              Doktorska (magistarska prema ruskim normama) disertacija
       Ajnštajna »Nova definicija dimenzija molekula«, posvećena brounovskom

       kretanju, proglašena je pogrešnom (74, s. 124).

              Radeći od 1902.g. u patentskom birou, Ajnštajn je dobio masu
       najnovijih aktuelnih naučnih informacija, akumulirao je i koristio

       napredna znanja drugih naučnika. Svoju specijalnu teoriju relativnosti on
       je stvorio 1905.g. Ali nije stvorio od nule. Osnovnu ideju je preuzeo od

       Puankarea, matematički aparat je pozajmio od Lorenca. Pošten naučnik je
       obavezan  da se poziva na svoje prethodnike, takva je naučna etika. U

       svom radu Ajnštajn nije dao ni jedan citat i time samim je tuđa otkrića

       objavio kao svoja. U naučnom svetu to se naziva plagijatom, to jest
       intelektualnom krađom. To je tipičan drzak jevrejski manir.



                                                                                                                86
   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91