Page 86 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

(primetimo da je on bio marioneta i njime su potpuno upravljali jevrejski
rabini). Ko još? Među poznatijim na svetskom nivou ostalo je svaga još

troje: Bergson A., Buber M. i Spinoza B. Značaj prve dvojice jednak je
nuli.

Holandski filozof Spinoza – je najrazumniji od njih. Najinteresantnija

je njegova misao, koja je dostojna citiranja jer se uklapa u temu ovog
rada: »Slobodan čovek ni o čemu tako malo ne misli kao o smrti, i

njegova mudrost se satoji u razmišljanju ne o smrti, već o životu«. Bravo
Spinoza, to je njegov mudri prilaz sadašnjem i budućem vremenu. Njegov

prilaz nije bio tipičan za jevrejsku filozofsku misao, i amsterdamski rabini

su ga mrzeli zbog takozvanog bogohulstva, »odvojili ga i odbacili od
naroda Izraela« i dugo su ga proganjali na sve moguće načine. Ali i

Spinoza – takođe nije filozof ni prvog, ni drugog i čak ni trećeg nivoa.
Više nikoga od filozofa nema. Uporedite sa ogromnom plejadom

genijalnih filozofa Grčke, Nemačke, Francuske, Engleske i Rusije.
Od Jevreja naučnika ima mnogo natprosečnih ljudi. Ali na ulogu

genija pretenduju samo trojica: Albert Ajnštajn, Sigmund Frojd i Norbert

Viner. Da li su ta trojica stvarno bili geniji? Da li to nije jedna od
jevrejskih prevara? Hajde da pogledamo Ajnštajna, od koga Jevreji

nastoje da naprave genija svih vremena i jednog naroda.
A šta u stvari predstavlja Ajnštajn? U detinjstvu Ajnštajn je dugo

učio da govori, u sedmoj godini je mogao da izgovori samo kratke fraze
(74, s. 122). Čak u 9 godini je govorio veoma sporo. U politehnikumu je

bio slab i običan učenik. Prosečna ocena »genija« je bila između 3 i 4.

Doktorska (magistarska prema ruskim normama) disertacija
Ajnštajna »Nova definicija dimenzija molekula«, posvećena brounovskom

kretanju, proglašena je pogrešnom (74, s. 124).

Radeći od 1902.g. u patentskom birou, Ajnštajn je dobio masu
najnovijih aktuelnih naučnih informacija, akumulirao je i koristio

napredna znanja drugih naučnika. Svoju specijalnu teoriju relativnosti on
je stvorio 1905.g. Ali nije stvorio od nule. Osnovnu ideju je preuzeo od

Puankarea, matematički aparat je pozajmio od Lorenca. Pošten naučnik je
obavezan da se poziva na svoje prethodnike, takva je naučna etika. U

svom radu Ajnštajn nije dao ni jedan citat i time samim je tuđa otkrića

objavio kao svoja. U naučnom svetu to se naziva plagijatom, to jest
intelektualnom krađom. To je tipičan drzak jevrejski manir.

86