Page 90 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 90

Primetimo da oni jevrejski naučnici, o čijim imenima se priča, bili su
       pre svega organizatori i rukovodioci naučnih kolektiva. A u naučnom

       kolektivu veoma je lako izdavati kolektivna dostignuča grupe naučnika
       kao otkrića samog rukovodioca. »To je naučna škola toga i toga« – to je

       omiljena formula jevrejske propagande. A šta je u toj školi lično uradio

       Jevrej-rukovodulac? Bio je šef.
              Talentovanih i istaknutih muzičara među Jevrejima ima mnogo,

       možda ni u jednoj drugoj naciji ih nema toliko. A velikih kompozitora?
       Od Jevreja-kompozitora postoje jedinačni slučajevi (čudno, zar ne?), a od

       poznatih na svetskom nivou mogu se samo izdvojiti: Mendelson, Geršvin i

       Ofenbah. Šta oni predstavljaju? Dobre kompozitore – i to je sve što se o
       njima može reći. Ništa više. Niko od njih ne može da se uporedi sa

       takvim, naprimer, genijalnim ruskim kompozitorima, kao što je
       Čajkovski, Rahmanjinov, Musorski, Skrjabin, Rimski-Korsakov, ne

       govoreći već o nemačkim gigantima kao što su Bah, Mocart, Betoven.
              Veliki nemački kompozitor Ričard Vagner u svojoj knjizi »Jevrejstvo

       u muzici« (64) izvršio je analizu jevrejskog muzičkog stvaralaštva,

       uključujući stvaralaštvo Mendelsona. Zaključak je veoma interesantan: u
       jevrejskom stvaralaštvu potpuno odsustvuju: iskrenost, srdačnost,

       uzbuđenje, strast, nežnost, istančanost ukusa. Jevrejsko stvaralaštvo – to je
       uvek podražavanje i zabava. I samo to. Kastrirana umetnost obrezanih

       ljudi. To vam je rezultat obrezivanja  čakri, koje su za Jevreje smislile
       njihove egipatske gazde (o tajni jevrejskog obrezivanja ćemo govoriti u

       glavi 10).

              Kod tog istog Geršvina, od koga Jevreji prave velikog džez
       kompozitora, postoje svega tri stvari, dostojne visoke ocene: »Letnje

       vreme«; »Čovek koga volim« i »Osećam ritam«. Sve ostalo je – sasvim

       obična muzika koja ne predstavlja objekat interesovanja za  čoveka sa
       razvijenim muzičkim ukusom. »Letnje vreme« je stvarno divno delo (da

       otkrijem tajnu, ja sam lično veoma volim tu temu i često je pevam). Ali ko
       je autor te teme? Geršvin? Ni slučajno. »Letnje vreme« – to je  čista

       crnačka nacionalna tema.  Geršvin je samo napravio njen aranžman.
       Uzgred, ni sam Geršvin se nije trudio da tu temu prisvoji. Ona je bila

       jedna od tema u njegovoj operi »Porgi i Bess« – operi o životu crnačkih

       kvartala, u kojoj su osnovne teme bile preuzete iz crnačkog folklora. Ali





                                                                                                                90
   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95