Page 90 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Primetimo da oni jevrejski naučnici, o čijim imenima se priča, bili su
pre svega organizatori i rukovodioci naučnih kolektiva. A u naučnom

kolektivu veoma je lako izdavati kolektivna dostignuča grupe naučnika
kao otkrića samog rukovodioca. »To je naučna škola toga i toga« – to je

omiljena formula jevrejske propagande. A šta je u toj školi lično uradio

Jevrej-rukovodulac? Bio je šef.
Talentovanih i istaknutih muzičara među Jevrejima ima mnogo,

možda ni u jednoj drugoj naciji ih nema toliko. A velikih kompozitora?
Od Jevreja-kompozitora postoje jedinačni slučajevi (čudno, zar ne?), a od

poznatih na svetskom nivou mogu se samo izdvojiti: Mendelson, Geršvin i

Ofenbah. Šta oni predstavljaju? Dobre kompozitore – i to je sve što se o
njima može reći. Ništa više. Niko od njih ne može da se uporedi sa

takvim, naprimer, genijalnim ruskim kompozitorima, kao što je
Čajkovski, Rahmanjinov, Musorski, Skrjabin, Rimski-Korsakov, ne

govoreći već o nemačkim gigantima kao što su Bah, Mocart, Betoven.
Veliki nemački kompozitor Ričard Vagner u svojoj knjizi »Jevrejstvo

u muzici« (64) izvršio je analizu jevrejskog muzičkog stvaralaštva,

uključujući stvaralaštvo Mendelsona. Zaključak je veoma interesantan: u
jevrejskom stvaralaštvu potpuno odsustvuju: iskrenost, srdačnost,

uzbuđenje, strast, nežnost, istančanost ukusa. Jevrejsko stvaralaštvo – to je
uvek podražavanje i zabava. I samo to. Kastrirana umetnost obrezanih

ljudi. To vam je rezultat obrezivanja čakri, koje su za Jevreje smislile
njihove egipatske gazde (o tajni jevrejskog obrezivanja ćemo govoriti u

glavi 10).

Kod tog istog Geršvina, od koga Jevreji prave velikog džez
kompozitora, postoje svega tri stvari, dostojne visoke ocene: »Letnje

vreme«; »Čovek koga volim« i »Osećam ritam«. Sve ostalo je – sasvim

obična muzika koja ne predstavlja objekat interesovanja za čoveka sa
razvijenim muzičkim ukusom. »Letnje vreme« je stvarno divno delo (da

otkrijem tajnu, ja sam lično veoma volim tu temu i često je pevam). Ali ko
je autor te teme? Geršvin? Ni slučajno. »Letnje vreme« – to je čista

crnačka nacionalna tema. Geršvin je samo napravio njen aranžman.
Uzgred, ni sam Geršvin se nije trudio da tu temu prisvoji. Ona je bila

jedna od tema u njegovoj operi »Porgi i Bess« – operi o životu crnačkih

kvartala, u kojoj su osnovne teme bile preuzete iz crnačkog folklora. Ali

90