Page 82 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

među raznim narodima sveta. To principijelno nije ono nepoverenje i
mržnja koju gaje, naprimer, Francuzi prema Nemcima ili Englezima. U

mržnji prema Jevrejima postoje posebni motivi, koji imaju mesto samo u
odnosu prema Jevrejima.

Istorijska je činjenica da ljudi svih nacija: Francuzi, Englezi, Poljaci,

Rusi i t.d., naselivši se na teritoriji tuđeg naroda, u trećem ili četvrtom
pokolenju se lako integrišu u vladajućoj nacionalnoj sredini. Jevreji se

tokom nekoliko hiljada godina svuda osećaju kao strano telo, nesposobno
da se integriše i asimiluje sa starosedelačkim narodom.

Pseudoliberali često savetuju vladi da likvidira sam pojam »Jevrej«.

Kao da se radi o terminu. Zar će Jevrej, izgubivši svoj vekovni narodni
termin, zahvaljujući tome postati Rus? Recimo da Rusi počinju da

nazivaju Jevreja Rusem. Zar će zbog toga on prestati da bude u duši, u
svojim verovanjima i u svom pogledu na svet pravi Jevrej? Ako se Jevrej

tako lako složi da se rastane od reči »Jevrej«, onda će on još lakše da se
rastane od reči »Rus«.

Još je Šopenhauer pokazao da je judeizam – materijalistička religija,

koja obećava svojim pristalicama korist i jednostranu prednost na štetu
drugih naroda. Propovedujući šovinizam, judeizam uči Jevreje da budu

zbijeni i solidarni. Šopenhauer je pisao: »Ako u Moskvi Jevreju stanu na
nogu, onda će svi Jevreji od Moskve do San Franciska da zajauču od

bola«.
U početku hrišćanstvo je bilo samo nova grana (jeres) u judeizmu.

Jevrejski rabini su bili dovoljno mudri da brzo shvate, da luda

propovedanja Hrista razlažu narod i da je njegova religija smrtonosna
zaraza. Hrista su brzo raspeli i odustali od njegove jeresi.

Ali kasnije u glavama jevrejskih prvosveštenika (levita) je ponikao

novi satanski plan. Oni su rešili da jednostavno ne bacaju hrišćanstvo, već
da iskoriste tu religiju u svojim ciljevima i, preradivši učenja Hrista prema

svom zamislu, razbacali su tu zaraznu religiju po drugim zemljama, za
druge narode. Neka hrišćanstvo razlaže arijske narode i čini ih slabijim.

Tada je lakše raširiti svoju jevrejsku vlast u čitavom hrišćanskom svetu i
sasvim doći do svetskog gospodarstva.

Jevreji, skriveno i aktivno propagirajući hrišćanstvo, sami za sebe ne

koriste hrišćanstvo. Oni koriste hrišćanstvo za druge »niže« narode, za
zaglupljivanje tih naroda, za usađivanje u njih religiozne vere u nadmoć

82