Page 78 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

snaga dolaze od jevrejskih vođa. U sovjetskim institucijama dominacija
Jevreja više je nego poražavajuća. I glavni deo u sprovođenju sistema

terora, koji je utvrdio ČK, izvršili su Jevreji i u nekim slučajevima
Jevrejke. Takvu đavolsku slavu Jevreji su postigli u vreme terora, kada je

Mađarskom vladao Bela Kun«.

Ovakve izjave se mogu nastaviti veoma dugo. Ali nije samo elita
shvatala suštinu »bogom izbranih«. Običan ruski narod je odlično shvatao

Jevreje. Može se uzeti nekoliko ruskih poslovica i izreka:
• »Đavoli i Jevreji su – deca satane«.

• »Židovu verovati isto je što i vodu sitom meriti«.

• »Židov je sit zahvaljujući prevari«.

• »Židov se boji istine kao zec bubnja«.

• »Nema ribe bez kosti, ni Židova bez pakosti«.
• »Da se ne naljuti Bog – ne puštaj Židova na prag«.

• »Židov u poslu je – kao pijavica u telu«.

• »Ko Židovu daje na volju, taj samog sebe prodaje«.
• »Ko služi Židovu – neće izbeći nevolju«.

• »Da bi izvukao koristi – Židov je uvek spreman da se krsti«.

I tako dalje. Naravno, jevrejska cenzura se potrudila da izbaci ove
poslovice iz riznice narodnih mudrosti. Ove poslovice i izreke možete

videti samo starim predrevolucionarnim izdanjima.

Primetimo da su gospodari Židova zainteresovani za umereni i
upravljani antisemitizam. Na takvom antisemitizmu oni dresiraju Židove,

zbijaju ih, teraju da se drže zajedno, čine ih zlim, agresivnijim i u celini
prave pd Židova bića kojima u potpunosti upravljaju. Židovske gospodare

plaši samo antisemitizam u oblicima kojima ne mogu da upravljaju njime.
Unikalnost jevrejskog šovinizma se sastoji u tome, što Jevreji svoj

šovinizam vešto usađuju u glave drugih naroda preko religije –

judohrišćanstva. Oni koji propovedaju hrišćanstvo – vređaju i unižavaju
sopstveni narod. Treba omalovažavati, prezirati i mrzeti sopstveni narod,

da bi se prihvatala i propovedala ideja bogom izbranog drugog –

jevrejskog naroda.

Hajde da malo razmislimo o bogom izbranim Jevrejima. Šta taj narod
predstavlja sam po sebi? O seksualnim nastranostima Jevreja može se

govoriti posebno, u cilju ovog rada rečeno je dovoljno.

78