Page 77 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

svoj posao. Bez obzira na moja naređenja, oni nastoje da to ostvare
potkupom mojih činovnika sa ciljem da postanu ravnopravni«.

Žan Fransoa Volter (francuski pisac, 1694 – 1778): »Jevreji nisu
ništa drugo nego prezren i varvarski narod, koji je tokom dugog vremena

spojio odvratno koristoljublje sa užasnim predrasudama i neugasivom

mržnjom prema narodima, koji ih trpe i na kojima se oni obogaćuju«.
Bendžamin Franklin (američki naučnik i državni radnik, 1706 –

1790): »Ma gde bilo, u zemlji, u kojoj se naseljavaju Jevreji, nezavisno od
njihovog broja, oni snižavaju njen moral, komercijalno poštenje, izoluju

se i ne dopuštaju da se asimiluju. Ako ih mi putem Ustava ne isključimo iz

SAD, onda za manje od sto godina oni će navaliti u velikoj količini, uzeće
vrhunac, progutaće zemlju i promeniti oblik našeg upravljanja. Ako ih ne

isključite, onda za manje od dvesta godina naši potomci će raditi na
poljima, izdržavajući njih, dok će oni trljati ruke u svojim kancelarijama.

Upozoravam vas, džentlmeni, ako jevreje ne isključite zauvek, Vaša deca
će vas proklinjati u Vašim grobovima«.

Napoleon Bonaparta (imperator Francuske, 1769 – 1921): »Jevreje

treba razmatrati kao naciju, ali ne kao religioznu grupu. Oni su nacija u
sredini naše nacije. Sopstvenost čitavih sela otimaju Jevreji, oni su

uspostavili kmetstvo, oni su prava jata gavranova. Siromaštvo koje
izazivaju Jevreji, ne potiče od jednog individualnog Jevreja, ono je suština

čitavog tog naroda. Oni su kao gusenice ili skakavci koji jedu Francusku.
Jevreji su nacija spremna na najužasnije zločine«.

Franc List (mađarski kompozitor, 1811 – 1886): »Nastaće momenta

kada će sve hrišćanske nacije, među kojima žive Jevreji, postaviti pitanje
da li ih dalje trpeti ili deportovati. I to pitanje je po svome značaju isto

tako važno kao i pitanje o tome da li mi želimo život ili smrt, zdravlje ili

bolest, socijalni mir ili stalne nemire«.
Henri Ford (američki autoritet automobilske industrije i pisac, 1863

– 1947), »Njujork-Tajms« 8.marta 1925.g.). »Podvrgnite kontroli 50
najbogatijih jevrejskih finansista, koji finansiraju ratove radi sopstvenog

prihoda, i ratovi će nestati«.
Vinston Čerčil (engleski državnik, istupanje u predstavničkom domu

5.novembra 1919.g.): »Nema potrebe preuveličavati ulogu, koju su

odigrali internacionalni Jevreji-ateisti u stvaranju boljševizma i njihovog
učešća u ruskoj revoluciji. Više od toga, glavna inspiracija i pokretačka

77