Page 285 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Za upravljanje svetskim istorijskim procesom jevrejska finansijska
oligarhija je izabrala strategiju koja se naziva »politika ravnoteže sila«.

Njena suština je - u istovremenom finansiranju nekoliko država koje su
približno jednake prema snazi, koje bi potencijalno mogle da ratuju jedna

sa drugom. Zahvaljujući tome oligarhija je uvek mogla da nahuška jednu

državu protiv druge i da prema bilo kojoj državi primeni pretnju ratom sa
strane druge države. To je jedan od vidova »Zavadi pa vladaj«.

1837.g., godinu dana posle isteka roka statuta Druge Banke, porodica
Rotšildovih je poslala jednog od svojih predstavnia u SAD. On se zvao

Avgust Belmont. On je došao za vreme panike 1837.g., aktivno se baveći

finansijskim mahinacijama. Njegon uspeh i njegove veze uskoro su ga
dovele u Beli dom, gde je on postao finansijski savetnik kod predesdnika.

1854.g. Džordž Bakli je stvorio tajnu organizaciju «Vitezi Zlatnog
kruga».

Isto takva istaknuta figura u istoriji građanskog rata bio je Morgan,
koji je kasnije postao jedan od najbogatijih i uticajnih bankara i

preduzetnika. 1856.g. Morgan je došao u Evropu na školovanje u

Getingentskom univerzitetu u Nemačkoj. Tamo se on upoznao sa Karlom
Marksom, koji se aktivno bavio propagandom komunizma.

1857.g. u Londonu je došlo do susreta lidera internacionalne
finansijske oligarhije, na kome je bilo odlučeno o započinjanju

Građanskog rata u SAD putem izazivanje svađa između Severa i Juga.
Najpre je trebalo smisliti i naduvati uzrok konflikta. Idealan povod je bilo

pitanje o ropstvu. «Vitezima Zlatnog Kruga» je dat nalog da pomažu

otcepljenje južnih država SAD, njihovo odvajanje od federalne vlade i
stvaranje konfederacije južnih država (40, gl. 15).

Avram Linkoln je počeo da shvata događaje koji su se odvijali u

vreme svoje predsedničke kampanje 1860.g. On je odlično shavtao da
uzrok rata nije u pitanju ropstva, već težnja određenih snaga da rasture

Savez. Linkoln je pisao: »Kad bih ja mogao sa spasem Savez, ne
oslobađajući ni jednog roba, ja bih to uradio« (gl. 15).

Posle odlaska sa scene Druge Banke SAD, kao bankarski sistem su
istupale banke država, koje su emitovale novac, potpuno obezbeđen

zlatom.

Zahvaljujući zakulisnim radnjama 1861.g. u SAD je počeo građanski
rat.

285