Page 288 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 288
Jevrejska oligarhija nije ostavila ni svoje planove osvajanja SAD.
Promenjena je samo taktika. Osnovu smenjene taktike je predstavljao
prelaz od raspirivanja ratova i revolucija ka stvaranju bankarske panike.
Putem stvaranja bankarske panike i, prema tome, ekonomskog haosa
jevrejska oligarhija je pokušala da utiče na američki narod i vladu i da ih
prisili na stvaranje stalne Centralne Banke (CB), preko koje će oligarhija u
potpunosti kontrolisati svu vlast u zemlji bez svake vlade.
Specifičnost bankarskog biznisa je takva, da je bankarska panika
sposobna da trenutno razori apsolutno bilo koju banku, nezavisno od toga
da li banka radi dobro ili loše. Suština je u tome što novac, koji je banka
angažovala od stanovništva, ona usmerava na davanje kratkoročnih i
dugoročnih kredita nekome i investira negde. Samo manji deo novca
stanovništva ostaje u banci za obezbeđivanje tekuće likvidnosti. Zato
svaka negativna unformacija, ako je dobro organizovana, sposobna je da
razori bilo koju banku. Čim se takva informacija »znalački« saopšti
stanovništvu i stanovništvo masovno potrči da izvlači svoj novac, banka
postaje nesposobna da vrši isplate, pošto ni jedna banka ne može da izdrži
masovno skidanje depozita.
Bankrotstvo banke odmah izaziva »efekat domina«. To jest za tim
bankrotstvom počinje lanac bankrotstva onih organizacija koje su sa tom
bankom povezane.
Jedan od operatora tog procesa postao je Dž.P.Morgan, čiji je otac
bio agent Rotšilda, a sam on je bio rođak Hamiltona. 1869.g. Morgan u
Londonu stvara Severniu kompaniju za vrednosne papire, kao predstavnik
kompanije Rotšilda u SAD.
Prva ozbiljna panika je stvorena 1893.g. Ključnu ulogu u toj panici
odigrala je Severna kompanija. 1900.g. administracija predednika Viljema
Mak-Kinli podnela je tužbu protiv Severne kompanije. Kroz određeno
vreme predsednik Mak-Kinli je bio ubijen. Predednik SAD je postao
miljenik oligarhije Teodor Ruzvelt, i sudski proces protiv Severne
kompanije je bio obustavljen.
1907.g. Morgan je organizovao bankarsku paniku sa diskreditacijom
banke Nikerbokera. Jedan od ciljeva bio je uništenje konkurentnih banaka,
koje ne ulaze u sferu uticaja Morgana. Istovremeno preko SMI počela je
masovna kampanja o propagandi neophodnosti CB u zemlji.
288