Page 282 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 282

Kao povod za američku revoluciju poslužila je ranije isplanirana
       takozvana Bostonska čajanka, kada je grupa lica, preobučenih u indijance,

       pobacala sanduke sa  čajem u zaliv. Kasnije su masoni priznali da je
       Bostonska čajanka bila u potpunosti masonska, nju su obavili članovi lože

       svetog Jovana (40, gl. 12). Zadatak te akcije je bio da se isprovocira

       napetost između Engleske i kolonija i dalje ujediniti američke države pod
       zaštitom jedinstvene federalne vlade, u  čijem sastavu su dominirali

       masoni. Dva osnovna lidera američke revolucije: Bendžamin Franklin i
       Džordž Vašington bili su masoni. I, naravno, oni su okupili oko sebe

       braću masone.

              Za vreme revolucionarnog rata, prilikom rađanja Američke države,
       Rusija je stala na stranu kolonija. Ruska Imperatorka Ekaterina Velika

       odbila je molbu engleskog kralja Georga III da pošalje 20000 kozaka na
       gušenje ustanka u kolonijama, što je pomoglo kolonijama da opstanu.

       Rusija je prva ispoljila svoje prijateljstvo prema SAD i dalje je počela da
       pomaže SAD za vreme građanskog rata.

              U to vreme pojavile su se velike nesuglasice između vodećih

       američkih političara. Predmet nesuglasica je bilo pitanje:da li američka
       vlada treba da osniva Centralnu Banku (CB) i može li ona da bude

       privatna. Džeferson je istupio protiv takve banke, Hamilton – za.
       Džeferson je tvrdio:  »Ako američki narod nekada dozvoli privatnim

       bankama da kontrolišu emisiju dolara, onda najpre putem inflacije, a
       zatim – deflacije, banke i korporacije, koje će nastati oko Centralne

       Banke, će otimati ljudima vlasništvo sve dotle, dok se njihova deca ne

       probude kao beskućnici na zemlji, koju su osvojili njihovi očevi« (40,
       gl. 12).

              Hamilton je predložio SAD da stvore Centralnu Banku SAD kao

       privatnu banku sa pravom emisije dolara, to jest sa pravom da stvara
       novac ni iz čega, iz vazduha, a kasnije taj novac da pozajmljuje vladi uz

       kamatu. Hamilton je obrazlagao svoj predlog time što: »Čitavo društvo se
       deli na odabrane i masu. Prvi su bogati i dobrog porekla, svi ostali ne

       mogu pametno da raspolažu svojim sopstvenim novcem. Zato je pitanje
       upravljanja novcem bolje dati bogatim«.

              Džeferson je video da u SAD raste zavera protiv vlade i naroda sa

       strane grupe, koja je sebe nazivala Jakobinci, stvorene od strane
       francuskog odelenja Iluminata. Na nesreću SAD predsednik SAD



                                                                                                               282
   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287