Page 290 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

1920.g. u SAD je propalo 5400 banaka, koje su bile prisiljene da prodaju
svoju aktivu Jevrejima ispod stvarne cene.

Jedna od osnovnih nebankarskih meta te krize bio je genijalni
automobilski industrijalac Henri Ford. Ford je odlično shvatao suštinu

jevrejskih igara i već je počeo aktivnu antisemitsku kampanju.

1918.g. Ford je otkupio list »Dirborn Independent«, u kome je počeo
da razobličava gnusne židomasonske igre. Naročito je navodio mnoštvo

dokaza svrsishodne podrivačke delatnosti jevrejske finansijske oligarhije u
započinjanju Prvog svetskog rata. U listu su objavljena čitava poglavlja

buduće knjige »Međunarodno jevrejstvo«. List je imao snažnu rezonansu.

1922.g. izašla je knjiga Henri Forda »Međunarodno jevrejstvo« (13). Ford
je počeo da finansira naciste u Nemačkoj.

Protiv Forda Jevreji su vodili žestok napad na svim frontovima. Pre
svega su nastojali da ga razore. Ali Ford, iako sa gubicima, ipak je izdržao

krizu 1920.g.
Uspeh krize 1920.g. nadahnuo je jevrejsku oligarhiju. Oni su počeli

da planiraju još jednu veliku krizu - krah 1929.g.

Prvi korak je bila masovna emisija dolara. Od nivoa 31,7 milijardi
dolara 1921.g. oni su došli do nivoa 45,7 milijardi dolara 1927.g.

Povećanje je iznosilo 144%.
Posle organizovanog kraha na berzama 1929.g. u SAD je počela

ekonomska kriza sa neviđenom žestinom.
Jedan od očevidaca kraha na berzi bio je Vinston Čerčil, koga je

Bernard Baruh doveo na efektnu berzu 24. oktobra 1929.g. sa ciljem da

demonstrira jevrejsku finansijsku moć. Setite se koga datuma je počela
revolucija 1917.g. u Rusiji? Ta podudaranja mističkih datuma Vam ništa

ne govore? Setite se kako je Lenjin govorio o rokovima revolucije: »Juče

je bilo rano, sutra će biti kasno. Danas.«
Tržište vrednosnih papira u SAD je propalo, ali neko je kupio te

obezvređene akcije. Ko je to? U svim zvaničnim istorijama te krize vodi
se masa razgovora o prodaji akcija, ali ni reči se ne kaže o tome, kome su

one bile prodate.
A skrivana suština je veoma jednostavna. Posle krize 1929.g.

raspodela vrednosti i novca se naglo promenila u korist jevrejske

oligarhije. Oko 16000 banaka SAD je propalo. 100 od 14100 banaka
(manje od 1%) je počelo da kontroliše preko 50% bankarske aktive

290