Page 280 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

je preovladavala ideologija cionizma. A kroz 6 meseci, u martu 1898.g. u
Minsku je održan prvi organizacioni kongres RSDRP, koja se razvila iz

Jevrejskog Bunda.
U Nemačkoj u novembru 1918.g. »Savez Spartaka«, ekstremistička

frakcija socijal-demokrata, izdala je manifest čiji su autori bili Jevreji Karl

Libkneht i Roza Luksemburg. »Savez Spartaka« koji je postao jezgro
nemačke komunističke partije, stvoren je 1916.g. A u januaru 1919.g.

prema nečijoj zagonetnoj naredbi članovi »Saveza Spartaka« podižu
ustanak, koji je, hvala Bogu, bio utopljen u krvi.

Hrišćanstvo je ispalo slabije od komunizma, fašizma i nacizma, koji

su neverovatno lako i brzo pregazili tu religiju u zemljama sa
hiljadugodišnjom hrišćanskom istorijom i zavojevali za sebe značajan

istorijski period. Taj poraz o mnogome govori. O nemoći i odsustvu
životne sposobnosti kod hrišćanstva. Neprirodnosti hrišćanstva za narod.

Hrišćanstvo je izgubilo u Rusiji još i zbog toga što, bez obzira na
glupost širokih narodnih masa, ruski narod u celini ipak nije bio tako glup,

kako je moglo biti, i to raduje i unosi nadu. Pogledajte odnos ruskog

naroda prema hrišćanstvu. Bez obzira na nasilno nametanje te, za Rusiju
tuđe religije, i 1000-godišnje hrišćansko zaglupljivanje, koje počinje od

pelena i od školske klupe, ruski narod, imajući konkretno hiljadugodišnje
iskustvo u ophođenju sa hrišćanstvom, sačuvao je zdrav smisao i zdrav

skepticizam u odnosu prema hrišćanstvu, i posebno prema njegovim
služiteljima. To se najbolje vidi prema glavnim kulturnim tradicijama

naroda – ruskim narodnim bajkama, poslovicama i izrekama. Skoro svuda

u njima odnos prema popovima je negativan, bez uvažavanja i smešan.
Ruski narod je sve popove, monahe, đakone i ostale nazivao konjski

sloj. Veoma mudro i slikovito. Pogledajte ruske narodne poslovice. Isti je

odnos i prema popovima i hrišćanstvu. »Pomozi sebi sam pa će ti i Bog
pomoći« - to je zdravi smisao ruskog naroda. »Dok grom ne pukne, seljak

se neće prekrstiti« - to je realan odnos ruskog seljaka prema hrišćanstvu,
koji ima svoju praktičnu pamet. I ti se primeri mogu nastaviti do

beskonačnosti.
Kada je A.S.Puškin napisao svoju »Bajku o popu i njegovom radniku

Baldi«, gde je sa prezirom ismejao pohlepu, glupost i nepoštenje i gde

Balda dodirom čela izbija iz hrišćanskog popa poslednji mozak, nikoga od
njegovih savremenika ova bajka nije razjarila, začudila ni dirnula. Niko se

280