Page 284 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Od 1831. do 1833.g. predsednik SAD Džon Kvinsi Adams, koji je
bio predsednik od 1825. do 1829.g. objavio je niz pisama, uvredljivih za

masonstvo, u opštedostupnim časopisima,.
Izbori predsednika SAD 1832.g. bili su ključni za Drugu banku. U

periodu vladavine novog predsednika statut banke je trebao da bude

obnovljen. Na izborima je pobedio predsednik Endrju Džekson koji je bio
kategorično protiv takve Centralne Banke. Na tim izborima dvoje od tri

birača je glasalo za Džeksona ili Antimasone, to jest protiv obnavljanja
statuta Druge banke.

Posle pobede na izborima predsednik Džekson je naredio

predsedniku Druge banke Nikolasu Bidlu da opozove državna sredstva,
koja su se nalazila u banci, a Bidl je odbio. Kao odgovor Bidl je zatražio

«opšte smanjenje kredita» u čitavom bankarskom sistemu, što je izazvalo
finansijsku i ekonomsku paniku. To je bila direktna ucena prema Vladi.

Džekson je odlično shvatao šta je radio Bidl, pa je rekao: «Banka
pokušava da me ubije. Ali ja ću nju ubiti».

Ali 30.januara 1835.g. potencijalni ubica po imenu Ričard Lorens

približio se predsedniku Džeksonu i pucao u njega iz dva pištolja. Srećom,
oba pištolja su zatajila i Džekson je ostao netaknut. Kasnije Lorens je

izvjavio da je bio u kontaktu sa snagama u Evropi koje su mu obećale da
će se založiti da mu pomognu ako bude učinjen pokušaj da ga kazne. To je

bio prvi atentat na predsednika SAD.
Pisac Gustav Mejers u svojoj knjizi »Istorija ogromnih američkih

bogatstava« utvrđuje glavnu snagu koja stoji iza Druge Banke SAD -

porodicu Rotšilda.
Početak te evropske porodice bankara postavio je Jevrej Amšelj

Mozes Bauer (koji je kasnije promenio prezime u Rotšild). Amšelj je

postavio svoje sinove na čelu bankarskih kuća u raznim zemljama. Mejer
je bio poslat u Frankfurt, Solomon - u Beč, Natan - u London, Karl – u

Napulj, Džejms – u Pariz. Na taj način Amšelj je stvorio jevrejsku
finansijsku internacionalu.

Imajući sinove, rasejane po čitavoj Evropi, od kojih su svi stajali na
čelu bankarskih kuća, porodica Rotšildovih je sa lakoćom mogla da utiče

na političke vlade država Evrope. Ta jevrejska porodica je finansirala

mnoštvo ratova, praveći basnoslovna bogatstva na ljudskoj krvi i
stradanjima naroda.

284