Page 260 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 260

Danas u Moskvi deluje udruženje »Vsejasvetnaja gramota« (44)
       (Pismenost celog sveta – prim.prev.). Oni uče da je postojala sveta

       pismenost – Pismenost celog sveta, koja je uključivala 64 malih i 83
       velikih slova. Ćirilo i Metodije su delimično bili posvećeni u nju, oni su

       na osnovu tog pisma stvorili primitiviziranu varijantu azbuke, poznatu kao

       ćirilica. To Udruženje tvrdi da je Pismenost čitavog sveta primljena kao
       deo Otkrovenja Odozgo i to 3500 godina pre naše ere.

              Ako je suditi na osnovu pismenosti, onda je za 1000 godina
       hrišćanstva ruski jezik postao mnogo primitivniji, izgubivši izražajne

       mogućnosti koje je imao ranije. Ćirilica je od 43 slova izgubila 10 »zbog

       nepotrebnosti«. Ako se uporedi sa Pismenošću celog sveta, onda je od
       njenih 147 slova ostalo manje od 25%. To jest ruski narod je poslat na

       putu »Eločke ljudožderke« iz knjige »12 stolca«, i savremeni ruski jezik te
       gubitke ne oseća. A šta je to slovo? To nije jednostavno znak, slovo – to

       je jedinica smisla. Gubeći slova, narod gubi deo smisaonog
       instrumenta shvatanja sveta.

              Posle Vladimirske hristijanizacije u Rusiji je uspostavljeno jevrejsko

       nasilje. Jevreji su preuzeli svu trgovinu i njihova patološka težnja ka
       lupeštvu i obamani, drskost i životinjski odnos prema Rusima izazvali su

       mržnju Rusa prema Židovima. Tokom sledeća dva stoleća Jevreji su u
       Rusiji svojim ponašanjem umeli da naoružaju protiv sebe kijevsko

       stanovništvo do poslednjeg stepena ogorčenja.
              1113.g. se desio jevrejski pogrom u Kijevu kao čist izraz narodne

       žestine. U »Ruskoj Istoriji« Tatiščeva, u knjizi 2, koja je izdata pri

       Moskovskom univerzitetu 1773.g. na s. 212  čitamo: »Kijevljani… su
       pobili mnoge Židove, njihove kuće opljačkali, zato što su oni mnogo štete

       naneli na pijaci i mnoštvo njih, okupivši se u sinagogi, branili su se

       ograđeni, koliko su mogli do dolaska knezova… Kada su se knezovi
       okupili na savet, nakon dugog razmatranja usvojili su sledeći zakon:

       »Sada iz čitave Ruske zemlje sve Židove proterati sa svom njihovom
       imovinom i nazad ih ne puštati, a ako tajno uđu, slobodno ih pljačkati

       i ubijati… Od tog vremena Židova nema u Rusiji«.
              Rusi su slavili pobedu, ali ta pobeda nije bila potpuna. Hrišćanska

       religija je ostala. Rusi nisu mogli da uspostave staru religiju, za tih 200

       godina smenilo se 10 pokolenja, ljudi su navikli na hrišćanstvo. Znanja o
       staroj religiji su bila uglavnom izgubljena, a pismeni i istorijski izvori su



                                                                                                               260
   255   256   257   258   259   260   261   262   263   264   265