Page 258 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

južnoj Rusiji. Trudnu udovicu svoga brata sveti Vladimir je silovao, i uzeo
je sebi drugu ženu Rogendu, koju je za početak silovao u jurišom

zauzetom Polocku pred očima njenih vezanih roditelja-knezova, koje je
zatim naredio da ubiju.

Sevši na kijevski presto, on je prema ranije razrađenom paklenom

planu počeo da ispoljava povećano poštovanje prema arijskim Bogovima.
Priziva da se postave idoli koji ranije nisu bili poznati u Rusiji i ne samo

da im se klanjaju, već i da im prinose kao žrtvu nevine dečake. Žrtvenu
krv su sakupljali i isporučivali judejskim naručiocima. 10 godina

idolopoklonstva, praćenih krvavim fanatizmom, kao što je i bilo

planirano, uništilo je arijsku religiju iznutra. Rusi su počeli da se bune
protiv sopstvenih Bogova, kojima su se pre toga klanjali hiljadama

godina. Tek posle toga Vladimir je uveo hrišćanstvo silom, ne izazvavši
naročito snažan otpor, koji bi ovog Židovčića mogao da košta života (15).

Neka bude triput proklet taj šugavi Židovčić!
I tu rugobu hrišćani nazivaju Vladimir – lepo sunce. On im je jedan

od glavnih svetaca. Kakva religija – takvi i sveci.

Bez obzira na to što je stara religija bila u znatnoj meri
kompromitovana, novu hrišćansku veru ruski narod nije primio. I

hrišćanstvo, i komunizam nametnuti su Rusiji silom, žestokom silom.
I jedna i druga jevrejska religija su prolile u Rusiji more krvi najboljih

sinova otadžbine.
Najpre su Vladimir i njegova židovska banda poubijali paganske

čarobnjake. Zatim je Vladimir pozvao iz Carigrada Judeje u popovskim

mantijama koji su počeli rat protiv »poganog paganstva«, kako su ti
Židovi nazivali našu svetlu religiju.

… Na širokim stogovima, u noćnim vatrama

Palili su paganske »crne knjige«.
Sve što su Rusi od iskona

Na kori breze crtali glagoljicom,
Poletelo je kao đubre u grlo vatre,

Ozareno carigradskom trojicom.
I gorela su u knjigama brezovim

Čuda čudna, tajne tajnovite,

Čuvene blage pesme
Trave mudre, zvezde daleke.

258