Page 29 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 29

Stvar je u tome, što su za  čoveka seksualni doživljaji jači od
       religioznih. Oni su prirodni, naturalni i primarni, a religiozni doživljaji

       sekundarni, i ako popovi ne mogu da potisnu seksualnost, onda nikada
       neće moći da učine čoveka robom svoje crkve.

              A svaka jednobožna religija ima svoj glavni cilj – vlast i

       gospodarenje nad ljudskim dušama, i seksualnost je glavna smetnja u
       tome, zbog  čega ga i nazivaju osnovnim grehom. Seksualna energija je

       najmoćnija snaga koja formira ličnost. Oslobođena seksualnost  čini
       čoveka slobodnim, a hrišćanskoj crkvi razvijeni i slobodni ljudi nisu

       potrebni i opasni su.

              Hrišćanskim popovima su potrebni nerazvijeni, iskompleksirani,
       ograničeni i uplašeni ljudi. Od njih je jednostavno napraviti RABOVE

       božije. Zato još od detinjstva, dok seksualnost još nije stekla svoju snagu,
       hrišćansko vaspitanje se trudi da potisne seksualnost, da je ograniči,

       stegne u žestoke okvire, i samim tim potisne i slomi samu ličnost čoveka.
       Uplašiti ga, unakaziti njegov mozak, utuviti u glavu čoveka ludačku misao

       o grešnosti najprirodnijih ljudskih ispoljavanja.

              Seksualno nerazvijen, iskompleksiran  čovek sa siromašnom
       psihikom ne može da dobija od života zadovoljstvo i u životu će patiti i

       mučiti se. A to je upravo ono, što treba crkvi, pošto je takvim ljudima
       mesto jedino u crkvi ili manastiru. Srećni ljudi retko idu u crkvu. Ona im

       ničemu ne služi. Njima je interesantniji realan život.
              Budući religija smrti, hrišćanstvo se trudi da potisne seksualnost kao

       mehanizam prirodnog rađanja novog života. Hrišćani aktivno propagiraju

       institut neprirodnog jednopolnog života – monaštva. Reč »monah« vodi
       poreklo od reči »monos« – jedan, sam. Monaštvo to je – odsustvo

       porodice, odsustvo međupolnih odnosa. Taj nakaradni institut

       jednopolnog života može biti dobar samo za degenerike-homoseksualce i
       lezbejke.

              Zašto su hrišćani smislili »bezgrešno« začeće? Zato da bi sugerisali
       misao, da je prirodno začeće uvek ne samo grešno, već je ono i veliko

       čudo života. Ono rađa novi život. I to je divno i veličanstveno. Samo
       hrišćanska religija smrti može da mrzi prirodno začeće.

              Treba istaći da je seksualna energija – veoma jaka stvar i, ako se

       nikako ne ograničava, može da poprimi i rušilačke forme za fizički i
       psihički zdravog čoveka. Zato su razumna ograničenja svrsishodna. Ako



                                                                                                                29
   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34