Page 244 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 244

žena je – nepunovredno biće i po pitanju postojanja duše u njoj nigde
       otvoreno nije rečeno. U procesu stvaranja čoveka prema hrišćanskom mitu

       Bog je u početku stvorio čoveka prema svojoj slici i prilici, a zatim, da ne
       bi on bio sam, njega je uspavao i od njegovog rebra stvorio ženu

       (Bitisanje 2:21-22). Tako da žena ne potiče od velikog Boga, već od

       muškog rebra, što je daleko prozaičnije, i o njenoj duši se otvoreno ništa
       ne govori.

              Hrišćanstvo – to je religija koja diskriminiše ženu. Islam ni do
       danas ne priznaje postojanje duše kod žene. Dok se prema Talmudu

       muškarac može obraćati sa svojom ženom kao sa komadom mesa od

       mesara, Biblija i jevanđelje nisu daleko otišli od Talmuda. Dovoljno je
       pogledati beskrajne hrišćanske rodoslove. »Avraam je rodio Asaaka, Isaak

       je rodio Jakova i dalje još 40 sličnih porođaja«. Žene kao da nikako ne
       učestvuju u tim procesima rađanja ili je njihova uloga u tome toliko

       zanemarljiva, da o tome nema smisla ni govoriti.
              Ta istorijska odluka o punovrednosti žene (sa prevagom od samo

       jednog glasa) nije doneta na osnovu dokaza iz »svetih« tekstova (u tim

       tekstovima nema takvih dokaza), već na osnovu prizemnih pragmatičnih
       interesa hrišćanskih popova. Minimum pet puta više žena ide u crkvu

       nego muškaraca, i popovima nije odgovaralo da izgube takvu pastvu.
              553.godine na Drugom Carigradskom saboru Vizantijski imperator

       Justinijan je naredio da se izbaci iz Biblije učenje o reinkarnaciji, koje je
       bio ostavio čak Konstantin. Iako su Biblija i Jevanđelje očišćeni detaljno,

       neki repovi su ostali. Naprimer, u Jevanđelju po Jovanu (9:1-3): »I,

       prolazeći, video je čoveka, slepog od rođenja. Njegovi učenici su ga pitali:
       Ravvi! Ko je zgrešio, on ili njegovi roditelji, što se on rodio slep?«. Takvo

       pitanje mogu da postave samo oni koji imaju predstavu o karmi,

       uključujući rođenu karmu, i shvataju da se  čovek ne rađa sa nultom
       karmom, već je odnekud uzima (iz prethodnog života).

              Eto kako se realno stvaraju »rukom nepisane svete« knjige i njihova
       velika tumačenja.

              Za vreme sovjetskog komunizma bilo je mnoštvo zatvorenih
       biblioteka, specijalnih fondova, specijalnih riznica, u kojima se  čuvala

       realna istorijska informacija, nedostupna širokoj društvenoj javnosti.

       Dostup u te specijalne fondove bio je veoma složen. Vi mislite da su sve
       to smislili komunisti? Ne, sve je  smišljeno veoma davno, i smislila je



                                                                                                               244
   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248   249