Page 205 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 205

verujete ili ne verujete u postojanje Boga vatre Simargla – sa vatrom se
       stalno susrećete u životu.

              Paganstvo daje ljudima astronomska, kosmička i najopštija znanja o
       svetu.

              Paganstvo – to su znanja o svetu, podaci o živopisnoj i

       simboličnoj formi. Ta forma pomaže običnim ljudima da shvate složene
       stvari pomoću životne analogije.

              Naprimer, kada se kaže da se Bog Svarog oženio Boginjom Ladom i
       ona mu je izrodila decu, onda to u stvarnosti označava da se odvija neki

       drugi, složeniji proces. Ali taj drugi proces u principu je analogan onome,

       što se dešava između muškarca i žene. I živopisna analogija pomaže da se
       lako shvati suština toga procesa

              Ko su to ruski Bogovi i ko su to ruski ljudi? Hrišćanski bog je
       »napravio« sebi čoveka-roba: muškarca od zemlje (Bitisanje 2:7), ženu od

       muškog rebra (Bitisanje 2:22). Za razliku od hrišćanstva drevni Rusi nisu
       »proizvodi« ni svojih Bogova, a tim pre nisu robovi Bogova, ni veliki

       grešnici pred Bogovima.

              Sloveni su – potomci svojih Bogova.  Ruski Bogovi – to su naši
       preci. Zbog toga je karakter uzajamnog odnosa drevnih Rusa i njihovih

       Bogova bio principijelno drugačiji, nego u hrišćanstvu. Za razliku od
       hrišćanstva Rusi se nisu ponižavali pred svojim Bogovima. Nikada nisu

       stajali pred njima na kolenima, nikada nisu kao robavi saginjali svoja leđa,
       nikada nisu ljubili ruke sveštenicima. Oni su, shvatajući svu nadmoć

       svojih Bogova, istovremeno osećali da su sa njima u prirodnom srodstvu.

              Obratite pažnju na to da su Rusi – jedan od najlepših naroda sveta. A
       lepota je – božanstven znak. I obrnuto, pogledajte prosečnog Jevreja –

       pred Vama su sve osobine izroda. To je znak đavola.

              Osnovno osećanje hrišćana prema Bogovima jeste – strah, kod starih
       Rimljana – poštovanje, kod Slovena – ljubav. Sloveni nisu cvileli i nisu

       molili od Bogova za oproštaj zbog nepostojećih grehova, milostinju ili
       spasenje. Ako su Sloveni osećali svoju krivicu, oni su je iskupljivali ne

       samo molitvama, već konkretnim delima. Sloveni su živeli po svojoj volji,
       ali su se i trudili da usaglase svoju volju sa voljom svojih Bogova.

              Za vreme molitve Sloveni su  čuvali ponos i hrabrost. Molitva

       Slovena – to je pre svega pohvala i hvalospev Bogovima, koji obično ima
       karakter himne. Sloveni su slavili svoje Bogove, odavde i potiče pojam



                                                                                                               205
   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209   210