Page 210 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 210

Odavde potiču reči: »roditelji«; »rodbina«; »Rodina« (domovina);
       »narod«; »priroda« (pri Rodu), »plodorod« (plodovi roda); »urožaj«

       (letina); »rodnik« (izvor); »urod« (oštećen rod); »poroda« (rasa);
       »vodorod« (vodonik); »ugljerod« (ugljenik); »kislorod« (kiseonik).

              Kada se rađa svaki čovek, njegova namena se upisuje u knjigu Roda.

       Ta knjiga se ne nalazi na jednom mestu, ona je razdeljena, ona je zapisana
       u samom čoveku, u svakoj njegovoj ćeliji u vidu genetskog koda. Kada

       Rod za novorođenog  čoveka piše tu knjigu, onda polovinu genetske
       informacije on uzima od oca deteta, drugu polovinu od majke (genetičari

       to nazivaju nasledstvom). A ponekad Rod dodaje nešto i od sebe

       (genetičari to zovu promenljivošću). Kada se kod  čoveka pojavljuju
       pozitivne osobine, kojih nije bilo ni kod oca, ni kod majke, onda kažu:

       »To je od Boga« (a može biti i od đavola).
              Genotip čoveka određuje granice, u kojima postoje sposobnosti i

       sloboda volje čoveka. Ne postoji slučajno kod Rusa poslovica: »Šta je u
       Rodu zapisano, to se ne može preskočiti«. Ali ipak te granice slobode

       volje nisu male, one su dovoljno velike za zemaljski život čoveka.

              Osim toga, ako čovek ume da napravi pravilan izbor između dobra i
       zla i uspostavi vezu sa belim Bogovima kosmosa, onda on može izaći

       izvan svojih ličnih genetskih granica i crpsti sile i znanja od tih belih sila.
       Ako pogreši, onda će on biti igračka u rukama crnih sila: Crnog Boga i

       Satane. Primetimo da problem izbora dobra i zla (ili problem izbora
       konkretnih Bogova) nije jednostavan. Ne može se izabrati sam Svevišnji.

       To je isto što i uopšte ne vršiti izbor, pošto je Svevišnji – sav kosmos, sve

       njegove sile i bele i crne. Svevišnji daje mogućnost  čoveku da izabere
       između dobra i zla, to jest između konkretnog svog ispoljavanja unutar

       kosmosa.

              Veoma je važno što veza ljudi sa kosmičkim silama nije jednostrana
       (samo od Bogova prema ljudima), već je dvostrana: i od bogova ka

       ljudima, i od ljudi ka bogovima. Mi možemo da dajemo snage sile svoje
       duše belim bogovima, a možemo i crnim, u zavisnosti od našeg shvatanja

       i izbora Bogova.
              Prilikom pravilnog izbora Bogova i uspostavljanja veze sa njima

       (preko egregera) čovek izlazi izvan mogućnosti ličnosti i crpe informaciju,

       znanja i sile iz kosmosa. Sva genijalna otkrića  čovečanstva – to nisu
       otkrića konkretnih ličnosti, već predaja znanja Bogova preko tih



                                                                                                               210
   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215