Page 200 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

konstruktivno, osim religije predsokratovske Grčke. Svuda: i u islamu, i u
budizmu, i u zakonodavstvu Manu on je otkrio laž. Niče je čak počeo da

pravi klasifikaciju religija prema tome »radi čega se laže u svakom
konkretnom slučaju« i »do čega ta laž dovodi kasnije«. Ničeova kritika je

jaka i velika, mada nije uvek neosporna. Ipak glavna slabost Ničea je –

slaba konstruktivnost, potpuni nihilizam. Ničeovo negiranje nema granica.
On je došao do negiranja svakog morala i svake istine. Vrhunac Ničeovog

negiranja je – njegova teza »Ništa nije istinito, sve je dozvoljeno«.
Naravno, sa takvim prilazom se ne može sagraditi normalno ljudsko

društvo.

Na Hitlera Niče je izvršio veliki uticaj, ali Hitler je pošao dalje od
Ničea. Hitler je, odlično shvatajući istinsku vrednost hrišćanstva, pisao:

»Bilo da se radi o Starom ili Novom Zavetu, nema nikakve razlike:
sve je to jedna ista stara jevrejska prevara… Ne može se biti

istovremeno Nemac i hrišćanin. Treba odabrati jedno. Nama su potrebni
slobodni ljudi, koji osećaju i znaju da se Bog nalazi u njima samima…«

(11).

Istovremeno Hitler je bio svestan da potpuno bezreligiozno društvo
nije punovredno, zato nije hteo jednostavno da odbaci hrišćanstvo, već se

trudio da mu nađe zamenu. Hitler piše u »Mojoj borbi« (11) (deo 2, gl. 1):
»Religija uzdiže čoveka iznad nivoa čisto životinjskog bitisanja i time

samim pomaže jačanje i obezbeđivanje samo postojanje čoveka. Oduzmite
savremenom čoveku religiozno-moralna verovanja kojima je on vaspitan

i, ako mu ne date punovrednu zamenu, uskoro ćete se ubediti da se

zbog toga pokolebala sama osnova njegovog bića. Ljudi postoje zbog toga
da bi služili visokim idealima, ali istovremeno imamo pravo da kažemo da

bez visokih ideala nema ni samog čoveka«.

Primetimo uzgred, da je Hitler mnogo toga odlično shvatao i
istovremeno pravio najgrublje i nedopustive greške. Propovedao je

pobedu arijevske rase i nije znao da su arijevci svi indoevropejci,
uključujući Ruse. Za te jednostavne stvari on je saznao tek posle početka

rata sa SSSR nakon merenja lobanje ruskih ratnih zarobljenika. I pred kraj
rata se oduševljavao Rusima i njihovim arijevskim osobinama. Iako je za

takva »otkrića« sasvim dovoljno imati najelementarnija znanja iz oblasti

lingvistike.

200